Premijer Vučić stropoštao se juče u srpski parlament ko u svoj podrum pa povikao kako su Demokrate najobičnije kukavice, kako u politici, tako u raspravi.

/Niste smeli, veli hrabri premijer šačici opozicionara, da donesete niti jednu reformsku meru za dobrobit naroda.

Demokrate su tu gde jesu, sa razlogom.

Ako ćemo pak suditi po kukavičluku, premijer bi trebalo da se mane te teme, pokrije po ušima,i da ćuti, minimum jedno 100 godina.

To što je gospodin premijer među poslednjima u Evropi spoznao da je pao Berlinski zid jeste najobičnije

Foto (c) Arati Kumar-Rao

Sanderban (na bengaliju „prekrasna šuma“) je močvara mangrova veličine Kipra, jedna od tri najveće na svetu. Nalazi se na granici Indije i Bangladeša, između Kolkate i Dake, i predstavlja zajedničku deltu više reka, od kojih se veličinom izdvajaju Gang i Bramaputra. O ptičarenju u čarobnoj šumi sanjam otkako su mi dragi prijatelji T. i H. pričali o tome kako su se brodićem zaputili na vikend u lavirintu reka i rukavaca, pa usled poplavnih voda koje su se sjurile s Himalaja, morali da ostanu tamo nedelju dana.

DA SE NE ZABORAVI I TO JE NAŠA SLAVNA ISTORIJA

Pre 73 godine, 21.decembra formirana je 1.proleterske brigade NOV, a na današnji dan, 22.decembra, izvršila je prvi borbeni zadatak i taj dan se obeležavao kao Dan JNA.

Paradni marš

Partizanski pokret i NOB u Jugoslaviji priznaju svi u svetu i odaju priznanje za doprinos pobedi nad fašizmom, što je i Putin nedavno rekao u sred Beograda.

Kud narodna vojska prođe

Istorijski revizionizam na prostorima bivše Jugoslavije uz pomoć političkih elita svojski se potrudio da, žaleći što njihovi nisu pobedili onda nego 90-ih, izbrisaše sve što podseća na antifašističku borbu i partizane. Danas se u Rudom bivša ulica Prve proleterske zove ulica đenerala Draže, a mi smo se kao društvo, po mnogim relativnim pokazateljima, vratili tamo gde smo bili i pre 1941 - u stadijum zapuštene, siromašne i korumpirane daleke periferije civilizovane Evrope. U Srbiji se formalno ponešto i obeleži ali preko volje, dok

Advokati u Srbiji su već nekoliko meseci u generalnom štrajku. Isto toliko srpsko pravosuđe je u blokadi. Svi sudski i parnični postupci  su obustavljeni i odlažu se do unedogled. Dakle, treći stub demokratske vlasti – sudska vlast,  uopšte ne funkcioniše. Ostala dva stuba, zakonodavna, a pogotovo izvršna vlast, ponašaju se kao da se ništa ne događa i kao da je baš sve u državi u najboljem redu. Istovremeno, demokratska javnost,  odnosno građani, ćute kao zaliveni. Čudno je to da oni ćute, a kuća im se nakrivila i samo što se ne sruši. Moguće je da bi ponešto i rekli, ali kako kada nemaju gde?  Oni koji imaju vlast učinili su sve da i poslednji odušak za drugačije mišljenje i kritiku  u srpskim medijima čvrsto zabetoniraju.

Ne znam koja je ova, al' reče da se zove zilikaka i da 'oće da gostuje, i to baš kod mene.
Pa, 'ajde, nek' joj bude...

Mislim da smo se složili da nam ovo mesto nepovratno klizi u 'vako nešto:

što će reći, teško da može još šta da se upropasti. Aj bar onda da se opustimo, ko pred fajront.

Jedna izreka kaže: ime je sudbina. Zamislimo da ime severne srpske autonomne pokrajine, Vojvodine, bude promenjeno. Novi naziv bi bio Srem, Banat i Bačka. Odnosno Autonomna pokrajina Srem, Banat i Bačka.
Postavlja se pitanje šta bi se time dobilo, odnosno da li bi promena imena severne AP bila svrsishodna. Dva su ključna argumenta u prilog promene imena, od kojih jedan ide u susret protivnicima, a drugi pobornicima veće autonomnosti Vojvodine.
Prvo, strah većeg dela srpske elite od stvaranja novog identiteta ('Vojvođani'), koji ima izvesnog uspeha (tako se izjasnilo nešto

svaki put kad čujem ovog čoveka, pomislim
kako  najjednostavnije stvari ljudima
ipak neumitno izmiču.
jejts na kraju je genijalan,
skoro mi je suze naterao na oči.
ako niste pogledali ovaj ted do sada,
pogledajte, svi vi koje zanima obrazovanje.

"Kineski samit je izvanredna stvar. Mi bismo učinili isto da smo u mogućnosti." To bi, recimo, bio ispravan opozicioni stav. Ali ne verujem da ćete ga čuti.

"Kineski most je izvanredna stvar koju je započela prethodna vlast." To bi bio ispravan stav aktuelne vlasti. Da li ćete ga čuti? Da li je u Srbiji moguće čuti nešto što je toliko normalno i toliko podrazumevajuće?

On je tu bio i mnogo pre no što je došla u kuću. Stajao je u uglu stare gostinske sobe, hladne čak i kad je napolju letnja sparina topila vazduh u titranje jare, miran, sa vodom pod nogama. U toj sobi su se nekada gurali gosti i svečane prilike, a onda kad se zaimalo degradirana je u prostor u kom su bivale kućne babe koje su uspele da prežive supružnika. Odrekavši se dotadašnjeg malo šireg kreveta pravljenog za dvoje, odlazile su kod njega, i bile upornu bitku sa dosadnim muvama koje su više od svega volele svetogrdno mile po njemu i malom, ponegde zarđalom kandilu ispod. Valjda zbog tragova zejtina u kome je povremeno, prema prilici, žmirkao slabašni plamen žiška. Kako su godine bile pre loše nego dobre, zejtin se štedeo, a za svetu potrebu se palila sveća u čiraku stojećem na krivonogom stočiću koji je hrabro glumio oltar.

Na pocetku bloga moram po ko zna koji put da se pozovem na moj prethodni tekst "Deca vojnih lica" i da naglasim da je ovo sto iznosim danas zaista proizvod dugogodisnjeg zapazanja. Jednostavno pre neki dan mi je pala na pamet jedna teza za koju nisam uspeo da pronadjem nikakav kontraargument.

Evo kako glasi ta teza:

ZENE U SRBIJI IMAJU MNOGO VECA MUDA OD MUSKARACA.

Још један децембар за нама!

Постоји ли, ипак, некакав смисао у коме се може бранити идеја колективне одговорности, односно одговорности за нешто што сами нисмо учинили, а што нас ипак оптерећује?

                                                                                                                     Л. Колаковски