Postoji najava da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal moglo da pokrene novu istragu o odgovornima za pogibiju 16 radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju NATO 1999. godine. Nevezano za samu istragu i detalje događaja, želim da kažem i nešto što sve vreme ide paralelno sa slučajem. Naime, znam da mnogi pojedinci na ovaj ili onaj način, uz obavezno žaljenje samih žrtava, zadržavaju stav da je i to stradanje radnika RTS deo jedne ipak velike odbrane zemlje, i nužnost kakva se u ratovima ne može izbeći. Naravno, to nije sasvim nevezano za sam eventualni ponovni proces i istragu, jer, što je više onih koji tako misle, ili u rezervi drže i taj stav, to će teže ići traženje odgovora na pitanje “Zašto” . Stoga, kao mali prilog, ovaj tekst.

Komandant Drugog bataljona Desetog puka, major Dragutin Gavrilović izdao je 8. oktobra 1915. godine zapovest braniocima Beograda: “Drugom bataljonu, delovima Trećeg bataljona Desetog puka i delovima Sremskog dobrovoljačkog odreda, poslednjoj odbrani srpske prestonice u Prvom svetskom ratu

Predsednik skupštine Republike Srpske nedavno je rekao da političko Sarajevo ne pokazuje preveliki interes za funkcionisanje zajedničkih institucija BIH. Po njemu vlast u Federaciji BIH se koncentrisala na svoj entitet. Da li je ovo samo politička poruka ili dobar opis trenutnog stanja? Pokušajmo da odgovorimo na ovo pitanje tretirajući relevantne ekonomske pokazatelje, jer je bitan deo priče - novac.
Po dostupnim podacima o budžetima za 2010. udeo potrošnje na nivou Unije (države) BiH u GDP RS iznosio je 7% (misli se na trećinski udeo potrošnje Unije BiH), dok je udeo u javnoj potrošnji (konsolidovanim budžetskim rashodima) RS iznosio 17%. Ovde treba pomenuti da se dobar deo tih para vraća u RS kroz plate službenika iz RS, budući da praktično polovina budžeta Unije BH ide na plate. Međutim, zaposleni iz RS čine ipak daleko manji udeo od trećinskog, koliko je približno njihov udeo u GDP i populaciji BIH.

Samo da na VIP stranu prenesem da je mlekac ponovo priključena. IMA STRUJU! I piše:

 Od kako sam cula sta ste uradili da nam pomognete sedim i smisljam divan blog kojim bih vam svima zahvalila, ali, u ovom trenutku ne mogu da se setim ni jedne od tako lepo smisljenih recenica.

Malopre su nas, KONACNO prikljucili. Stoga, sad hitam da vas, pre svega, o tome obavestim i da vam jos jednom svima beskrajno zahvalim na pomoci.

Vise o svemu kad ukljucim masinu, operem decu i USISAM kucu!

Ljubimo vas sve i svi vam se od sveg srca zahvaljujemo.

Pozz,

Vasa Mlekac

EDIT:
Za one koje je to zanimalo - juce je izmireno pola racuna EDB, a u medjuvremenu je stiglo jos nesto parica koje ce biti uplacene tokom dana ili sutra, tako da se racun sto vise smanji.

Hvala vam jos jednom.

Kao sto ima deo mog srca koji je Pongo zauvek zauzeo za sebe, tako se sada stvorio deo koji kuca ritmom Penanga i Malezije, i koji nece svoje mesto prepustiti nicemu drugom. Nema veze, veliko je srce, tu moze svasta stati. A ima vala svega. Od divnih ljudi, preko prelepe prirode, misticnosti religioznih mesavina, pa sve do osecaja opustenosti i uzivanja na svakom koraku. Ima tu i nervoze oko nerazumevanja poimanja nacina zivota po lokalnom stilu, ali kao sto sam jednom davno rekao - ja sam ovde stranac koji treba da se prilagodi stranoj (za mene) zemlji, a ne oni meni.

Povodom proslave jubileja 35. godina Porodice bistrih potoka u beogradskom Domu omladine večeras u 19 h otvara se izložba Uvek je bilo ovako, nikad nije bilo ovako. Izložbu će otvoriti reditelj Lazar Stojanović i istoričar umetnosti Nebojša Milenković.

Porodica bistrih potoka 1977 - 2012: o velikim i malim utopijama današnjice

Prva među pitanjima vezanim za umetničku i književnu delatnost i aktivizam Božidara Mandića i umetničke komune Porodica bistrih potoka ona su o (ne)mogućnostima postojanja pozitivnih umetničkih i društvenih utopija danas.

O sasvim specifičnoj (šezdesetosmaškoj, konceptualnoj, kempovskoj) veri u moć i snagu umetnosti da transformiše - ako već ne vreme i život sredine u kojoj se odvija ono svakako same protagoniste (kako stvaraoce tako i konzumente) njihove umetnosti.

Budućnost sveta je u malim utopijama

Dugo već na graničnim prelazima sablasno zjape prazni rafovi nekada prepunih free shop-ova. Posedovati duty free shop bio je moj san krajem osamdesetih. Bez ikakvog poslovnog iskustva i uz puno sreće, zateklo me je 1990. godine, u eri opšte liberalizacije spoljne trgovine, odobrenje Savezne uprave carine da mogu da otvorim bescarinsku prodavnicu, tj privatni free shop u svom gradu. Dozvola je važila do kraja godine i trebalo je iskoristiti konkurentnost prodaje svih proizvoda oslobođenih od plaćanja carine.

Ja sam bivši glasač DS. Na svim izborima do sada. Na svim nivoima. Glasao sam za DS zato što su u trenutku izbora bili najbolja stranka po mom sudu za mene, moju porodicu, moj grad i moju državu. A onda su se desile poslednje četiri godine.

Skoro do u dan tačno dve godine pošto je Branka Stamenković alijas Krugolina Borup objavila Vrlo važan poziv! Ekstra poziv!, serija o kojoj je u pozivu reč, danas je došla potvrda, počeće da se emituje na kanalu B92 Info, u subotu u 17.00 (i taj termin bi trebalo da ostane do kraja serije).

Autor: Rodoljub Šabić

Pismo, e-mail koji sam noćas primio me, po ko zna koji put, podsetio na „nepodnošljivu lakoću“ sa kojom se svuda oko nas objavljuju lični podaci, legitimišu ljudi, fotokopiraju i skeniraju lični dokumenti. A glasi otprilike:

„...problem koji imam i koji mi razara egzistenciju, porodicu pa da kažem i život je redak i teško rešiv. Dakle, ... neko je u APR-u registrovao dva  privredna društva ..., zloupotrebivši moje lične podatke. Prvi put sam upoznat sa činjenicom da "imam preduzeća" kada sam pozvan na razgovor u MUP. Posle

Eto došao čas, da se objavi:

Osniva se Piratski pokret u Srbiji!

 

 Zahvaljujući otvorenosti političkog života u Srbiji, kao i neobično jednostavnom procesu registrovanja političkih subjekata i na taj način, izvanrednog podsticaja našeg društva da se slobodni građani udružuju radi boljitka društva - ne kao politička partija. Ovaj korak je osnivanje NVO(NGO nevladina organizacija).

Inspiraciju za ovaj tekst sam dobio čitajući  post Bojane Maljević o danu pozorišta. Ja nisam u stanju sada da navedem sve razloge zbog kojih volim pozorište - trebalo bi mi mnogo prostora, vremena i pažljivog pisanja da to postignem. I spisateljskog umeća, razume se, koje ja nemam.

Po mom mišljenju, institucija pozorišta u ljudskoj zajednici je neka vrsta ogledala nas samih, našeg postojanja, naših strahova i radosti i nadanja i sumnji.

Pozorište jeste u službi čovečanstva. Neverovatno je koliko se malo govori o snazi i moći koje pozorište ima. Ili koje bi moglo da ima. Naročito u zemljama koje bi u prvi plan trebalo da stave reforme i celokupne društvene promene. Naročito u našoj zemlji, gde je kultura maltene izjednačena sa estradom. Upravo zato što jeste univerzalno, što nije konfliktno, što se bavi ljudskim dušama, strahovima i sumnjama i time menja sliku i o nama samima; što je u korelaciji sa drugima i u dijalogu sa svima; što premošćava ne samo kulturne razlike; što promoviše ideje i pozitivne vrednosti koje bi svi zajedno trebalo da poštujemo, što kritikuje one koje bi svi zajedno trebalo da kritikujemo.... baš zato je čudno da se pozorištu, u nas posvećuje veoma malo pažnje. 

Kad Turci gosta do'vate

U Karamanu

 

Za sve su 'krivi' Bojan i Fu. Preuzevši brigu za mene dok sam u Turskoj, nisu hteli ništa da prepuste slučaju. Kako sam isplanirala da ću pedalati kroz južnu Anatloiju prema Kapadokiji, Bojan se setio da ima poznanika u Karamanu i predložio mi da ga priupita za moj smeštaj. Naravno, krov nad glavom je uvek dobrodošao, posebno kad je hladno, a ovde je ponovo stigao hladan talas iz Sibira.

Baš smo se pre neki dan lepo raspričali na FB-u na temu kako bolje raditi, živeti takoreći, kad sam ja naglo i neočekivano vrcio sa te svilene krpice i zatekao se u paukovoj mreži „bubica" koje sam onomad ostavio „za posle", ko da su neka poslastica. I to ne u nekoj urednoj mreži nego onoj pravoj seoskoj gde pauk ko da je popio malo i mlati bez plana i programa (kako zna koje su niti lepljive, a koje nisu nije ni njemu jasno).

I sad, odjednom, subota - idealno vreme da se izlistaju saveti za bolji rad, pa do Ponedeljka uredno zaborave, da se ne opterećujemo previše radnim danom.

I evo te, jedne druge paučine, paučine od saveta, finije po definiciji, naravno, zvezdasto entogonalne, na FB-u izlistane pod urednim imenom očigledno jedne „mračne" organizacije „Landscape Architects Network":