Gost-autor: Čupavo Derište

Još jedan idealan septembarski dan pre najavljenog hladnog i kišnog perioda. Kasno je leto, ali se svakako miris jeseni već oseća. A to je jedno tužno godišnje doba. Vegetacioni period se polako završava. Iza nekada zelenih biljaka ostaju polugole grane na kojima se tek ponegde leluja poneki žuti listić. Ustala sam rano, sećam se da me je nešto probudilo tog jutra. Kada sam izašla napolje i videla jutarnju čaroliju jednog kasnog leta, odlučih da je baš taj dan idealan za moj plan.

Evo novih vesti iz buducnosti: gost autor  alselone

Disclaimer: Gledista i interpretacije iznesene u ovom postu iskljucivo pripadaju autorima i ne odrazavaju obavezno i moje vidjenje.

 

Svi koji su gledati film Terminator znaju šta je Skynet. Skynet je izmišnljeni samosvesni sistem veštačke inteligencije koji je zamisljen kao sveobuhvatni sistem nadzora i kontrole kompletne američke vojske koja je kompjuterizovana uključujući i B2 bombardere. Razlog za kreiranje ovakvog sistema je bio da se izbegne ljudska greška u upravljanju naoružanjem

Mozda ce ovo da vam zvuci cudno, ali verujte mi na rec, istinito je ... i pored toga sto je suludo. Izdavaci knjiga, Simon & Schuster, Macmillan, i Penguin odbijaju da omoguce pristup njihovim knjigama u elektronskom izdanju americkim bibliotekama. Kuda ide ovaj svet?

ALA Press release

 

Sledi tekst na engleskom za one koje mrzi da klikcu na linkove:

 

An open letter to America’s publishers from ALA President Maureen Sullivan

 

It’s a rare thing in a free market when a customer

 

 

On priča, ona ga ljubi.

Izgubio sam 300 evra, totalno sam propao.

 

 Mani to ljubavi, zaradićeš, vratiće se već nekako.

 

On ne zatvara, skoro jeca, pada joj u naručje.

Ona ga ljubi, a između brzih dodira usnama po koji gutljaj vode.

Osušilo se od poljubaca.

 

Kako sam glup, bezvredan, nema mi mesta na ovom svetu.

Šta da radim?!

 

Ljubi ga, gutljaj vode, poljupci sve učestaliji, da ne promaši koje mesto na glavi.

 Privlači ga  sebi.

 

Ovde je, a gde bi nego u nas, uvek bilo drugačije negoli u ostalim gradovima koji, ma kako se trudili, ne mogu da našu ovdašnjicu sustignu u originalnom i sasvim neobičnom načinu izgradnje urbaniteta bilo po liku, obimu ili načinu. Tako, uzmemo li samo Beograd u gledanje, vidi se da postoje respektabilno velika naselja izgrađena bez urbanističkih planova i dozvola, sve na osnovu lično zamišljenih sopstvenih planova i angažovanja sopstvenih resursa. Ova kreativna i maštovita građanska aktivnost u lokalnom žargonu se zove “divlja gradnja”, malo grubo ali dosta tačno i opisno. Naravno, tako samo u lokalnom kazivanju, jer tako nešto u Evropi nije viđeno pa se imenuje, nigde osim kod nas kao neki sasvim poseban čin koji nas odlikuje i distancira od uštogljene evropejske kulturne matrice. Vlasti i dužnosnici sa svoje strane, uvek gledajući svoj interes ne prepoznaju ponuđenu vrednost, kažu da je to “nelegalna gradnja” pritvorno i jeftinim trikom pokušavajući 

 

 

Ako bi  me neko pitao da jednom rjecju opisem ponasanje politickih partija u Srbiji , bio bi to vraski tezak posao. Jeftini populizam, primitivizam, korupcija, besramna gramzivost, neskrivena pohlepa ,sebicluk..... rjeci se same nizaju kao asocijacija na ponasanje politicara.   Ali treba sve staviti u jednu rijec?  Drugo sto covjeku prvo padne na pamet jeste "poslovni klub". Tu rijec  je prvo upotrebila Vesna Pesic ,a sad je copyrights preuzeo Tadic  opisujuci, sasvim tacno, one  koji su postali vecina u DS.

Nisu oni samo vecina u DS, oni su vecina u gotovo svim partijama,

Borio sam se protiv ovog načina komuniciranja aliiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii................................

Shvatajući težinu istorijskog trenutka, narodni poslanik Nenad Čanak je dao rešenje za sve naše probleme.

Mene je mnogo sramota zbog ovoga i morao sam ovo da napišem.

 

 

 

 

„Dakle, postavljaju vas za ministra nekog takvog ministarstva, i vi prihvatate. Vaše postavljanje biva obavljeno, dolazi dan preuzimanja resora i vi polažete zakletvu ili dajete neka svečana obećanja, slikaju vas, svi vam čestitaju i vi stižete u svoju novu kancelariju blistavi od slave i sujete. A tamo, pred samom kancelarijom dočekuje vas neki čovečuljak sa crnom aktovkom. Pre toga vi ste već razgovarali sa prethodnim ministrom, već ste upoznati sa opštim stanjem, već ste bili predstavljeni sekretarima, podsekretarima i podsektretarima podsekretara, ali, dotle vam niko nije spomenuo čovečuljka sa crnom aktovkom. Onda čovečuljak pažljivo zatvara vrata vaše kancelarije i otvara aktovku. A tada iz nje počinju da iskaču guje i druge otrovnice: koji su kriminalci na našem platnom spisku, ko krade za nas, kako se deli korupcionaški novac od ministra nadole. I koliko mrtvih već imamo, jer, u aktovki ima i ubistava. Vi tada možete da uradite dve stvari: ili da odmah podnesete ostavku, uz odgovarajući skandal koji bi svakako usledio ili da shvatite da ministar znači i to. „                Rosa Montero

Dugo sam razmisljala da li da napisem ovaj tekst, ali prosto moram da iznesem ono zbog cega sam besna vec danima. I moram da kazem da mi se toliko toga vrzma po glavi da verovatno od zbrke misli necu sve odmah ni napisati, ali cu se dopunjavati u komentarima.

Ne sporim govornicko umece Nika Vujicica, ali sam toliko besna zbog cinjenice da iza njega stoji sektaska masinerija koja koristi njegov hendikep i ogromne kolicine licemerja naseg naroda. Digla se ogromna medijska pompa oko njegovog dolaska, podrzavaju ga sportisti, navijaci, nacionalisti, ovi i oni... Svi se raznezili ko mlada pred udaju.

 

Moje djetinstvo je u mom sjećanju pohranjeno  kao jedan veliki magloviti oblak vedrine, sa pojedinim, kao kristali bistrim i jarkim detaljima.

Jedni od čudnijih detalja usred tih prijatnih zasjenčenih uspomena su veliki izlozi prodavnica iz tog vremena. Naročito oni na prodavnicama tekstilne industrije i mješovite robe.

Nakon smrti u porodici, porodice više nije bilo. Moj otac i ja smo kraj filma dočekali kao dva iščašena ramena koja nisu ni pokušavala da se proizvoljno sastave. Stvari su funkcionisale i bez toga.

Zamislite knjigu u kojoj su glavni junaci Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković, Sava Kovačević, Ivo Lola Ribar, Moša Pijade, Edvard Kardelj, Vladimir Dedijer, Peko Dapčević - da ne nabrajam više - i koja opisuje događaje iz rata 1941-1945? Užičku republiku, bitku na Neretvi, desant na Drvar, bitku na Sutjesci, Kozaru, osnivanje proleterskih brigada, sve napisano rukom učesnika i očevidca tih događaja, člana partizanskog vrhovnog štaba, i jednog od Titovog najbližeg saradnika? U engleskom prevodu knjiga se zove "Wartime", napisao je Milovan Đilas, prvi put objavljenja 1976 na engleskom, izdavač Harcourt Brace Jovanovich.

     Реченица у коју је стала читава једна судбина звучи као из античких драма: „Свети ми се сада систем који сам и сâм изграђивао."