Dve interesantne vesti poslednjih nekoliko nedelja:

1. Nemačka je nedavno pretekla US i postala drugi najveći izvoznik u svetu, posle Kine koja je na prvom mestu.

2. S&P su danas oborili US kredit rejting, prvi put u istoriji, što znači da će, bar neko vreme, US ostatku sveta početi plaćati veće kamate na novo-pozajmljen novac (obveznice koje izdaje američka vlada).

„Normalizovane" na amaterski način ove dve vesti dobijaju još više na značenju - Kina je ogromna u ljudstvu, US ekonomija je nekoliko puta veća od nemačke, svet mimo US i Nemačke je vrlo bogat (samo Kina ima preko 3,000 milijardi US dolara deviznih rezervi. Svrstani po rezervama ni US ni Nemačka nisu u prvih 10 zemalja u svetu i tih prvih 10 imaju preko 7,000 milijardi rezervi.

Ono što je mnogima manje poznato je da, u proseku, na ovoliki novac ne mogu da se dobijaju kamate ako bi se novac samo „negde" u „nekoj" banci deponovao koje su veće od inflacije.

Dakle, novac mora da se investira da ne bi gubio kupovnu moć i u tom ciklusu su obveznice US vlade nezaobilazne.

malo lakih nota u vruće dane ... 

Popularnu muziku, hronološki, obično klasifikuju po dekadnom ključu, pa tako iz minulog stoljeća imamo muziku pedesetih, še'setih, sedamdesetih, osamdesetih ... Sad neću da ulazim u to kako je ovakva klasifiksacija, kao i mnoge druge, u muzici i umjetnosti uopšte, gruba, klimava i neadekvatna, već me, recimo, interesuje da li to znači da sada prisustvujemo muzičkoj sceni desetih, a do nedavno su

Možda je, tada, moralo,

kako neki kažu.

Ali, danas, ne mora !

 

 

"Sve je počelo pre 6 godina kada sam se iz grada u unutrašnjosti preselila u prestonicu. Kao dete iz male sredine, gradski (ili bolje reći prigradski) prevoz koristila sam samo kada se za 1. maj išlo na roštiljanje ili kada je neko seosko dete iz škole slavilo rođendan. Svuda sam išla peške, jer je sve bilo

Ne želim da stavljam slike. Koga zanima i može da podnese neka ukuca u google search - somali children.

"Ovo može biti mesto od istorijskog značaja", natpis je na pločama koje je, uz poseban izbor, Braco Dimitrijević darivao mestima za koje je smatrao da bi trebalo da nose takvu ploču. Braco je (za one mlađe) umetnik, iako kaže da je filozof koji je izabrao likovnu umetnost da bi mogao da komunicira brzinom svetlosti. Vlasnik je najvišeg francuskog ordena za umetnost. To je čovek koji je rekao « Louvre is my studio, street my museum». To je dasa koji je fotografisao «Slučajne prolaznike»  i izlagao ih širom sveta, po ulicama i trgovima, na muzejima i autobuskim stanicama - u ogromnim formatima, u vreme kada su se na takvim portretima mogli videti samo likovi političara. No, ovo nije post o Bracinoj biografiji (reći ću onu budalastu rečenicu "ovog umetnika nije potrebno posebno predstavljati"), pa se vraćam konkretnim pločama.

 

 

U nemačkom "Tagesspiegel"-u u rubrici "Kontrapunkt" objavljen je pre par dana  komentar pod naslovom "Srbi na Kosovu - žrtvovana manjina", novinara Nika Afanasjeva.

Postavljam integralni prevod teksta zato što mi se čini da pretstavlja ohrabrujući znak da klatno koje ode na jednu stranu, vremenom mora i da se vrati:

                   Nakon što su Kosovari osvojili dva kontrolna punkta, na granici prema Srbiji je eskaliralo nasilje. Dolazi vreme da zapad bolje zaštiti srpsku manjinu na Kosovu.

Mali, naivan tekst o čežnjama iz detinjstva i mladosti, pisan pre sedam godina

Ne znam šta bi pevačica "Novih fosila" odabrala da ju je neko suočio s dilemom: "Čokolada i(li) kakao ILI Valentino i(li) Renato"... Da meni neko kaže "Čokolada i(li) kakao ILI Valentina i(li) Renata", nisam siguran šta bih odabrao (valjda to zavisi od trenutnog (de)balansa hormona)...  Doduše, imali smo lek i za takve dileme - čokoladu "Dragana" (od pola ili čak celog kilograma, valjda ju je beše promovisala Dragana Mirković), i "Milicu"

Maline, malinari, otkupna cena, hladnjače, pljačka, izvoz, naš znoj, mi radimo, drugi se bogate... To su naslovi i transparenti koje viđamo svake godine u ovo vreme. U poslednjih desetak godina, kad dođu najtopliji meseci, vrlo često smo u prilici da vidimo u vestima neke ljude koji protestuju zbog otkupne cene maline.

 

 

Spontano sam se dodatno zainteresovao kad sam video snimke na kojima „goloruk" narod bije miliciju i demolira službena vozila. Baš me zanimalo da proniknem u suštinu i saznam ko su dobri momci, a ko unutrašnji neprijatelji. Prvo što sam saznao bilo je poražavajuće. I pored toga što sam mogao da se opkladim da država propisuje otkupnu cenu maline, nisam bio u pravu. Cenu formira tržište i na nju uglavnom utiče jedan od osnovnih principa ekonomije poznat kao „odnos ponude i potražnje", kao i kvalitet samog proizvoda.

Prema izveštaju BirdLife Internationala, iznetom na nedavno održanoj konferenciji o krivolovu koju je na Kipru organizovala Bernska konvencija (a), posvećena zaštiti divljih životinja i prirodnih staništa, komercijalni krivolov i ilegalna trgovina ubijenim pticama u svrhu pripremanja jela po restoranima EU predstavlja ozbiljnu pretnju njihovom opstanku u zemljama jugoistočne i srednje Evrope.

У пролеће 1995. године причао сам са једним пријатељем о будућности Србије. Помињао је неке словеначке новине које су пренеле текст из неког угледног холандског часописа. У том тексту се спомињало етничко чишћење книнске крајине, крај рата у Босни и укидање санкција Србији до краја године. Мислио сам да Крајина никада неће пасти

Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hadžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Medhad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Ramahudin Ćatović, Idriz Gibović i Mevlida Koldžić.

Dok Hrvatska danas slavi "Dan Pobjede", Srbija tuguje. Dok naši zapadni susedi polažu vence i pale sveće za pobednike, u Srbiji se služe parastosi za žrtve tih istih pobednika. Mit o "pravednom ratu" odzvanja kroz etar nacionalnih medija u Hrvatskoj. Vinovnici zločina koji proslavu prate iz Haga, još jednom mogu da prisustvuju sopstvenoj apoteozi, specijalima u kojim se još jednom konstruiše dogma o „Oluji", štampaju posteri osuđenih generala a njihova uloga glorifikuje do nivoa epa.

Iza kulisa pobede koja liči na onu „Pirovu", nazire se stravična slika i cena koju ta pobeda nosi. 200000 progranih Srba sa svojih ognjišta, deportacija, pljački, bezobzirnih razaranja, ubistva, zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja. I pored presude u Hagu, državni vrh Hrvatske i dalje smatra da na stratištima još uvek može da se gradi praznična scenografija i državotvorna mitologija. Sa druge strane Drine, u našem vilajetu, promovišu se knjige osvedočenih ratnih zločinaca... Jesmo li tako bliže pomirenju?

Gost autor: Stjepan Mimica

 

Ne znam, vrlo sam nesiguran, teško da ću umeti…

Mada, naravno, kad bismo iščačkali neko zajedničko iskustvo…, ništa specijalno, eto, neko  koračanje…, najbolje Hilandarskom ulicom, najbolje u rano jutro, u praskozorje, ali ne u bilo kakvo, već u zimsko, bljuzgovito, da te Bog sačuva praskozorje… Pa još kad bismo (jer ima li ičeg prirodnijeg?) tom eventualnom koračanju dodali jedno baš onako…, baš očajno upinjanje da sopstvenu čeonu kost osetite iznutra…, e, onda bi moja neveština tu bila nebitna, onda biste odmah znali o čemu pričam.

Jer, dok je, prepostavimo, samo pretpostavimo, ta vaša čeona kost, održavajući kako-tako i pravac i visinu, u laganim trzajima micala nad pločnikom, dok je bezmalo pravolinijski brodila kroz gnjecavi beogradski tvajlajt, morali ste, u zamućenom obodu vidnog polja, uočiti četvorokatnicu potresne ružnoće.

Obmanjujuće oglašavanje mogli bismo objasniti kao korišćenje neistinitih ili poluistinitih informacija prilikom reklamiranja proizvoda ili usluga u medijima. Kao i kod svakog reklamiranja, i ovde je krajnji cilj povećanje prometa i uvećanje profita, ali je razlika u tome što se kod ove vrste oglašavanja to čini nelegalnim i neetičkim metodama. Nažalost, ova pojava zahvatila je sve