Gost autor: Stjepan Mimica

Jer, ova deca nisu izabrala da žive na ulici. Tu su ostavljena.  I zaslužuju sve ono što imaju i druga deca, moje dete, vaša deca, sva ona deca koju neko voli.

Ne bih imala šta da dodam.

Ona Morava, sa sve komentarima me zarozala načisto. I inače kada vidim odnos društva prema mestu na kome postojima me zaroza načisto. Kao da nemamo decu i kao da sve treba da pojedemo, požderemo i potrošimo, a deci dugove da ostavimo.

Odavno se zanimam za recikliranje, kao proces koji štedi resurs. Kako kod nas reciklaža nije na zavidnom nivoou, a po političkim kuloarima se šuška kako je upravljanje otpadom i recikliranje pripalo jednoj stranci, a ta stranka ima sad pametnija posla, neće zaživeti skoro. Palo mi je na pamet da bi mi mogli da damo svoj doprinos blogoakcijom,

Koliko je meni poznato u Nišu je prarktično dvovlašće podeljeno na neravnomerne časti. Gradonačelniku je, kako kažu mnogi, pripalo malo manje parče  a izvršnom direktoru direktoru resorne direkcije za izgradnju Niša,  zapošljenom na ugovor o delu, veće. Ja kao građanjin Niša njih dvojicu vidim kao nadležne za (ne)sanaciju i odgovorne za ovu bruku. Međutim oni su izgleda zadojeni svojim viđenjem "po BOLONJI" pa BOLE NJih uvo za most. I tako već pet meseci.

Tvrđavski most u Nišu decembra 2010:

Ovaj ne aktuelni blog je napravljen u znak secanja i postovanja prema onome za sta se borila Dada Vujasinović i drugi novinari koji devedesetih nisu bili spremni na trule kompromise sa aktuelnom vlascu.

Još uvek ne znamo šta se tačno dogovorila vlada sa sindikatom prosvete.  Znamo da su se dogovorili. Znamo i da štrajk nije bio u vezi para, ali da su se na kraju dogovorili o parama. Znamo i da su prosvetari sigurni da deca nisu ništa izgubila. Jer su svakako imali časove od 30 minuta, a to je dovoljno za gradivo i sve što treba. Ne znam samo zašto ne skratimo časove permanentno na 30 minuta.

Prvi korak fiskalne odgovornosti mora biti da poštujemo sopstveni Zakon o budžetu i da ga shvatimo ozbiljno.

Čitam novine,srkućem kaficu, pa tako saznajem sledeće vesti ...

Srk ...

Proteklih dana smo doneli hrabru odluku, da nema više vraćanja na staro, i da je za nas nastupilo novo vreme...pa smo pomerili časovnike za jedan sat unapred...

Srk ...

Borba protiv korupcije se zahuktava ...a Savet za borbu protiv korupcije

  Песништво мора да буде, Боже опрости, мало приглупо (Пушкин)

Zovem se Virdžinija. Pisala sam romane, eseje i kritike. Kažu da sam bila centralna književna ličnost u Engleskoj u periodu izmedju dva Velika rata, a mnogi su me smatrali „najengleskijim" modernim piscem. Ujedno, često sam patila od dubokih nervnih kriza, na ivici ludila; tokom jednog žestokog napada, sa mnogo slušnih i vizuelnih halucinacija, okončala sam život davljenjem

Za sebe mogu da kažem da sam eko manijak. U ulici u kojoj živim još prepričavaju kako sam se posvađao sa komšijom zato što je bacio smeće u džak koji smo dobili od komunalnog za plastične flaše.

Film koji je Srđan Pajić okačio na blogu nisam mogao da gledam duže od desetak sekundi. E sad, da li bi bilo ovoga da nije bilo tog bloga, ne znam, ali sve mi se

Autor: Rodoljub Šabić

Danas sam se, još jednom, sastao sa predstavnicima Mreže za restituciju. Razgovarali smo, razume se, o problemima u vezi sa pristupom informacijama od značaja za denacionalizaciju odnosno restituciju. Prijalo mi je, da ne budem lažno skroman, što su me predsednik i generalni sekretar Mreže obavestili da je nakon intervencija Poverenika za informacije povodom njihovih žalbi dobijen zaista veliki broj informacija. Naravno, manje prijatno je bilo čuti to da i dalje postoje veoma ozbiljni problemi u pristupu informacijama, te da mogu da očekujem veliki broj

Hladna noć marta

Fukušimo, ljubavi moja svilenkasta, grejaću te

Tužna sakura.

-Fukušimi od myredneckself-

Ovih dana stalno se pitam koja je kreatura od čoveka smislila da izgradi nuklearku u Fukušimi, gradu svile, voća i labudova. Na mestu zemaljske kugle, gde svako malo zatrese! Pa, svaki osnovac  na kviz pitanje - zemlja zemljotresa? -  kao iz topa će odgovoriti - Japan. Zemljotresi,  i cunami talasi kao posledica, očigledno nisu bili tema za razmišljanje tih graditelja,  trusta čiji su mozgovi izgleda prekriveni koprenom sazdanom od dolarskih niti. Prošlog meseca se eto tako, građanima Fukušime desilo sve po onom Marfijevom zakonu - šta god može poći naopako, poći će.

Nije ovo samo kritika crkve već opis stanja i podstrek za razmišljanje zašto smo tu gde jesmo, šta su hteli oni koji su poveli i gde su svoje narode i države doveli.

I pored svega što se izdešavalo među nama, među njima i između nas i njih, i pored upinjanja svih nacionalno osveštenih i osveštanih da dokažu kako smo različiti, svakim danom u svakom pogledu pokazuje se da smo mnogo isti. Istost ili sličnost  se mnogo lakše vide na promašajima i glupostima iz prostog razloga jer je toga mnogo više nego dobrih rezultata i pametnih rešenja.To može da se pokaže uporednim analizama bilo koje oblasti počev od ekonomije, politike, državnih strutura, stranačkih aktivnosti, kulture, sporta, umetnosti pa i delovanja i pozicije crkve u državi i društvu.Da je svaka sličnost  mnogo više realnost nego slučajnost dovoljno je da se iz ozbiljnije analize aktuelne situacije izostave konkretna  imena država, ličnosti, gradova i crkava  ili umesto reči Hrvatska, hrvatski, Zagreb, HKC staviti Srbija, srpski, Beograd, SPC itd. Upravo to se može videti iz sledećeg teksta Heni Erceg :

«Kada bi se postavilo nagradno pitanje – tko  je najbezobzirnija, socijalno potpuno neosjetljiva  institucija,

-'ajde da mi pokažeš rupe za klikere

-Ali mi ne igramo klikere

-Kako ne igrate klikere? Pa klikeri se igraju od kada je sveta i veka!

-Mi ne igramo , to je stara i prevaziđena  igra