svi znate da volim goth, industrial, darkwave..

pričala sam vam kakav šok sam doživela kada sam čula bauhaus

prvi put. ma, muzika stvorena za mene i nikog:)

tamna, pomalo otudjena, introspektivni tekstovi

eksperimenti tu, u obzir uzete sve tehničke novotarije,

nasledjeno se poštovalo dosledno, ismevalo

pomalo. elektronsko, intenzivno, emotivno.

a na distanci.

Toronto je u mnogo cemu neobican grad u Kanadi. Uglavnom je neomiljen van svojih granica, cak i onih administrativnih pa tako ljudi u suburbiji, koji zive tu gde zive zbog mocne ekonomske egzistencije metropolisa i opstaju na njegovoj periferiji - mnogi nikada i ne dodju u grad, iz mesavine straha i nezainteresovanosti ali sve krive na saobracajne guzve - ga ne vole.

Having just undergone a couple of weeks of more or less severe and more or less unappealing stomach flu, I am currently on what is called a Restrictive Diet. This means Boring Food Only.

Nameravao sam da napisem tekst o teselaciji (popločavanju) hiperboličkih ravni, i da vas zaintrigiram vezom izmedju takvih, Ešerovskih, geometrijskih struktura i oblika kopna na našoj planeti. Tektonske ploče na Zemlji su nastane površinskim hladjenjem i pucanjem kopna po ''šavovima'', ali ovo nije bio sasvim slučajan proces. (Proces je slican fizici pucanja blata na isusenom zemljistu). Šavovi su u velikoj meri nastali

Američka autoindustrija je u rasulu. Dženeral motors je proglasio bankrotstvo, Krajzler je predao svoje većinsko vlasništo Fijatu, dok Ford jedva nekako pliva. Ogroman broj radnika je otpušten, prodaja se srozala, a mnogi vlasnici prodavnica američkih automobila primorani su da zatvore svoje biznise.

Ali,

Naš najbolji drug Google raspisao je fotografski konkurs, sa namerom da se ulepša. Između hiljada fotografija koje su na taj konkurs poslali studenti fotografije iz celog sveta, izabrano je najboljih 36. Među njima su i fotografije Vesne Stojaković sa novosadskog univerziteta. Pobedniku Googlovog konkursa pripašće 5.000 funti, dan sa slavnim fotografom Martinom Parrom, dok će prvih šest izabranih na konkursu svoje fotografije moći da izloži u slavnoj galeriji Saatchi.

Ukratko, glasajte za Vesnu iz Novog Sada, ovde:

http://www.google.com/intl/en/landing/photographyprize/vote.html

When I was a kid I used to pray every night for a new bicycle. Then I realised that the Lord doesn’t work that way so I stole one and asked Him to forgive me.” 

Emo Philips, CL

Za najbržeg robijaša na bicikli, a sve u sklopu robijaškog Tour de France koji se održava ovog meseca, nije predviđen žuti žersej jer neće biti ni generalne klasifikacije, a  računaće se samo timsko vreme. Trka je poprilično dugačka i ozbiljna, nekih 2400 km, prolazi kroz sve sportske tj. zatvorske centre, kojih ima ukupno sedamnaestnaest u Francuskoj, i završava se tradicionalno u Parizu ali bez šampanjca i prigodnog govora Premijera. Mešovito muško ženski sastav, skrpljen sa koca i konopca od sitnih lopova do ubica, takmiči se na etapama od zatvora do zatvora, gde se noći i menjaju ekipe kao i čuvari. Svega nekoliko njih će imati tu čast da odvoza od početka do kraja ovu jedinstvenu biciklističko društveno popravnu manifestaciju.

Poslednja emisija "Uvećanje", emitovana na B92 Info kanalu u sredu, 10. juna 2009. godine, mnogo je doprinela nedavno otvorenoj javnoj raspravi o vrlo važnim stvarima koje se tiče funkcionisanja našeg zdravstvenog sistema. Drago mi je što u poslednje vreme u medijima sve češće viđamo direktore zdravstvenih ustanova i pojedinačnih odeljenja naših bolnica, kako daju sve od sebe da nam neke stvari objasne, tj. počinju da komuniciraju s nama.  

Ali, da se vratimo na "Uvećanje", čiji jedan deo želim dodatno da "uvećam". Iz tog dela proizilaze neka vrlo važna pitanja za Inspekciju ministarstva zdravlja, pitanja koja su počela da se nameću već nakon objavljivanja "Izveštaja komisije o vanrednom stručnom nadzoru" u slučaju lečenja Natalije Tešić. Želim prvo s vama da podelim transkript pomenutog dela emisije, a potom da postavim neka pitanja Inspekciji ministarstva zdravlja. Nadam se da će rasprava na blogu taj spisak dopuniti. A onda se nadam i da će mediji naći za shodno da sa takvim pitanjima zakucaju na vrata nadležnih, i potraže odgovore u naše ime.

Autor: Rodoljub Šabić

„Nalaže se ... da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema ovog rešenja, obavesti Humanitarno udruženje dobrovoljnih davalaca krvi iz Novog Sada, ul. Janka Čmelika 23 da li poseduje traženu informaciju, odnosno dokument iz koga se može saznati koje mere su preduzete na osnovu pismene informacije tog udruženja od 27.02.2009.g. u kojoj se upozorava na eventualno kršenje zakona i zloupotrebu funkcija u Zavodu za transfuziju krvi Novi Sad i da mu, ukoliko takav dokument poseduje, dostavi kopiju istog."
Tekst pod

Muzej holokausta u Vašingtonu je mesto iz kojeg, posle obilaska moćne postavke koja kao da vas fizički uvlači u stravični svet koncentracionih logora, izlazite ispunjeni osećanjem teskobe, tuge, užasa i neverice zbog svesti o tome šta je jedno ljudsko biće u stanju da učini drugom. Narednih nekoliko sati cenite ne samo svoju slobodu, već i život u najobičnijim aspektima - svež vazduh, čistu odeću, hranu i vodu, posetljinu u kojoj ćete ležati te večeri... Ideja o tome da užasi i zverstva nisu nestali, da ratovi i logori postoje i danas, potpuno vam je nepodnošljiva. Muzej

Razbole se lisica

Zakleo se bumbar

Ovo su pesme koje moja ćerka i ja najviše volimo. Okačio sam ih sa razlogom večeras (nije nikome rođendan :-) )

Ljubaznošću g. Svete Stojanovića, svoje prve radove, pod nikom Jeremija, objavio sam na njegovom blogu Черевићан, kao gost autor od 25.maja do 15. avgusta prošle godine.

Manji deo tih radova već su bila zrnca u nepreglednoj zvezdanoj prašini Gutenbergove galaksije i mogli su se pročitati u Književnim novinama, Književnom listu, Politici..., a veći deo tekstova pisan je za blog b92.

Posle 13 objavljeih radova na blogu g. Čera, uredništvo bloga je uočilo moje napore i dodelilo mi autorsku opciju. Od tada, kao autor, na blogu b92 postirao sam više od pedeset tekstova.

Szabolcs Kokay, www.kokay.hu

Do samog kraja je brinuo o beloglavim supovima i iznosio im hranu redovno, značajno doprinevši tome da Uvac danas bude najsnažnija gnezdilišna kolonija na Balkanskom poluostrvu.