Imaćete razumevanja da kao učesnik okruglog stola ne smem da budem potpuno subjektivan i da moram ponešto i tačno da prenesem. U tom smislu, shvatite ove skupove reči pre kao fan fikšn ili predložak za savremeniju evidenciju situacije na sceni, nego kao opis onoga što se dešavalo na razgovoru, koji je inače vođen na engleskom jeziku i pretežno se odvijao u stihovima, različitih stilova i poetika. Imao sam relativno malo vremena za prevod, koji zbog toga dajem u najgrubljem, pogdegde i bukvalnom obliku. Neki delovi zapisnika nedostaju a u tekst su se očigledno upleli i zapisnici

Autor: Rodoljub Šabić

„Svaki pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih podataka koje je saopštio zdravstvenom radniku, uključujući i one koje se odnose na njegovo stanje zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja, posete specijalisti i medicinsko-hirurškog lečenja u celini.
Zabranjeno je da nadležni zdravstveni radnik saopšti drugim licima lične podatke o pacijentu."
Na citirani tekst (radi se, inače, o prva dva stava člana 30. Zakona o zdravstvenoj

Da li je Srbiji bolje nego pre 12. marta 2003. godine ─ između pitanja koje na kraju svoje knjige Atentat na Zorana postavlja Miloš Vasić i dileme kako bi Srbija izgledala danas da je Zoran Đinđić živ, koje je u danu za nama sebi verovatno postavljala većina građana i građanki ove zemlje, priča o političkom nasleđu Zorana Đinđića jedna je od onih tema koje, čak i danas, sedam godina kasnije, Srbiju čine taocem svoje loše prošlosti. U međuvremenu ─ nada da je bolja budućnost ipak moguća (čitaj: uređeno i upristojeno društvo koje počiva na principima i na zakonima) svedena je na minimum, politička scena pretvorena je u otužni buvljak, u patetično šibicarenje i pilićarenje koje sa pokojnim premijerom ima toliko malo veze da čovek ima pravo da se pita i da li je u ovoj zemlji Zoran Đinđić ikada uopšte i postojao?

Bez namere da pokusam da edukujem i da pretenciozno objasnjavam opsta mesta u istoriji filma/kulture/zivota, ipak smatram da je za generaciju koja se ne seca kumrovackog Marsala i koja misli da je Kinoteka aneks obliznjeg kazina u Kosovskoj ulici, neophodno da se upozna sa sinopsisom (by Wikipedia) Bergmanovog klasika iz 1957.

Antonius Block (Max von Sydow), a knight, returns disillusioned, with his squire Jöns (Gunnar Björnstrand), from a Crusade and finds that his home country of Sweden is being ravaged by the plague. To his dismay,

 #4 UPDATE, Počeli pregovori oko mogućeg susreta Vladimira Klička i David Haye-a za ujedinjenje šampionskih titula u teškoj kategoriji po WBA, IBF i WBO verziji

Juče je u Beogradu osnovan Fond „Slobodan Milošević". Osnivači Milutin Mrkonjić, Branko Ružić i Mirjana Marković, supruga pokojnog velikana srpske politike Slobodana Miloševića, održali su telefonsku osnivačku skupštinu fonda. Mirjana Marković je zbog dobro poznatih razloga bila sprečena da dođe u Srbiju, te se u rad skupštine priključila telefonom iz Moskve. Fond „Slobodan Milošević" će stimulisati mlade talente u naučnim oblastima, koje su bile bliske Miloševiću, poput politike, jezika, društvenih nauka i ekonomije.

Milutin Mrkonjić je izjavio novinarima: „Cilj ovog fonda je da, s jedne strane, sačuva trajno sećanje na tog velikog čoveka, a sa druge, da nastavi da ostvaruje njegove ciljeve. Ono što će biti posao fonda u praktičnom smislu, to je da stimuliše talente, studente i učenike iz svih oblasti nauke, jer su mladi i njihova budućnost uvek bili prioritet u politici Slobodana Miloševića."

Malo, malo, pa se kod nas na povedu diskusije o podelama i razgranicenjima na relaciji "prva" i "druga" Srbija, a posebno te razlike dodju do izrazaja na danasnji datum, sto se vidi iz dosta komentara i na blogu i drugde. Linija razgranicavanja i tzv "nicija zemlja" je u ovom slucaju toliko tanka da je jednostavno nemoguce ostati u sredini, kao kvazi-neutralan, vec se moramo pripojiti jednom od ove dve grupacije, ideologije, pogleda na svet, pogleda na Srbiju, pogleda na sebe na kraju krajeva.

Izbor je na prvi pogled lak. Ukoliko vam ne curi mast iz bureka po bradi i nemate na sofersajbni

 
Prošlo je sedam godina od ubistva Zorana Đinđića.
 
Zamolio bih vas da u komentare stavljate citate njegovih misli,
kako bi se podsetili na njegovo delo i viziju moderne Srbije.
 

Mislim da su nam njegove reči itekako potrebne kao podstrek u opštoj društvenoj apatiji.

- A što ste plakali? Ja bre nikad ne bih plakao zbog nekog političara.

Džaba njemu objašnjavati. Nikad on ne bi shvatio. Šta je on bio. I šta bi danas bilo. 

- I ja sam. Plakala. Bio je i muž i otac dvoje dece.

Ali šta tebi to znači.

****************************************************

Zašto pišem blog?
Izabralo me da budem drugi mačići (onoga što je Jakša nazvao prvi mačići), pa sam rekao. Ali, šalu na stranu. Evo šta sam hteo da kažem:
Prema rezultatima jednog istraživanja javnog mnjenja (uradjenog početkom 2009.), oko 57% stanovništva ima pozitivno mišljenje o nauci kao društvenoj aktivnosti, ima poštovanja za naucnike, i misli da nauka doprinosi poboljšanju života običnog sveta. Naravno, tu se na prvom mestu

                                                                                                  An intellectual is a person who's found one thing that's more interesting than sex. (Aldous Huxley)

U moru uglavnom depresivnih vesti danas se polustidljivo ukazala jedna, po mom misljenju vazna, vredna  i za promenu - lepa.

„Kupac u Srbiji ne zna šta kupuje, a prodavac šta prodaje. Agencija za privatizaciju – posrednik u kupoprodaji – ne snosi odgovornost za nepotpunu dokumentaciju koju dostavi srpska strana. Onda se vremenom pojave dugovi preuzetih srpskih firmi za koje kupac pre kupovine nije znao da postoje, niti su se ti dugovi mogli videti iz raspoložive dokumentacije prilikom preuzimanja firme“. Prevedeno na prost jezik , čovek kaže da se u Srbiji ne zna ko pije ,a ko plaća. Šta li tek izveštava diplomatskim kanalima, kad ovakvu poruku strani ambasador pošalje javno? Ako ambasador bilo koje države iz Beograda pošalje poruku privrednicima svoje zemlje da budu oprezni,nema toga našeg diplomate pa bio to i sam Dinkić, kome će oni više verovati nego svom ambasadoru.