najlepše je ne biti prisutan

milutinu petroviću,
povodom jednog započetog razgovora...

Je li  vlast od Boga? Ako nije, odakle joj pravo da nam sudi?  Ako  jest, kako moze da pogrijesi? Ako nije, srusicemo je, ako jest slusacemo je. Ako  nije od Boga, sta nas obavezuje da  trpimo nepravde. Ako je od Boga, jesu li to nepravde, ili kazna zbog visih ciljeva? Ako nije, onda je nadamnom i nad tobom, i nad svima nama izvrseno nasilje, i onda smo opet mi krivi sto ga podnosimo.  

  Mesa Selimovic, Dervis i smrt 

   Stalno nešto pišem, zapisujem, vodim raznorazne beleške, ali mi se pre par godina po prvi put desilo da sam poželela da napišem priču. O končiću.

   Ja sam predavač i držim seminare, ali im prethode Info predavanja na kojima se objašnjava sadržaj seminara. Jedne večeri, pred sam Info, uzela sam sako donet sa hemijskog čišćenja, i oblačeći ga, videla končić koji visi - umesto dugmeta. Nasmejala sam se, rekla u sebi ‘OK’ i ušla u salu.

   Među prisutnima je bila jedna dama koja je ranije završila seminar i sada je dovela svoju sestru.

Da l' su pederi zene?

Zivot u gradu na cijem ulazu stoje slova "Dobro dosli u Majami Bic" napisana roze bojom sa sobom donosi niz interesantnih stvari. Svi znamo da je Majami Bic prestizno mondensko mesto i okupljaliste svetskog dzet seta. Dok se nisam doselio na Floridu nije mi bilo poznato, da ona roze slova simboliziraju zonu sa ultimativnim seksualnim slobodama, sto bi u prevodu

Pre mnogo godina sam se našla kod drugarice koja se pakovala za naš put u Tunis. Tu je bila i njena komšinica, prosta žena, sa jedva 8 razreda osnovne škole. Radila je u školi kao čistačica a najduži put koji je prevalila je od rodnog sela negde u Sićevačkoj klisuri do Beograda

Pita ona nas: „Pa di vam je taj Tunis deco?“

„U Severnoj Africi“, odgovaramo mi.

Godine 1999, na poziv magazina Süddeutsche Zeitung, srela su se dva filozofa sa političkim iskustvom, Zoran Đinđić i Slavoj Žižek.

Razgovarali su o Kosovu, budućnosti regiona i mestu filozofa u politici.

Pitanja, tada pokrenuta, i dalje su aktuelna.

Ovo je na zalost, profil nasheg drushtva, gde ni javnost ni mediji nisu zainteresovani za istinu i pravdu, a ni drugachiju buducnost. Jer kako bi inache svi ti ljudi koji su kreirali i insistirali da gangrena opstene i shiri se, mogli da budu na kljuchnim funkcijama umesto pred istraznim sudijom!?

Kako je moguce da posle svega razultati na izborima pokazu da se gradjani Srbije slazu da bolest ostane!?

Kako su svi oni koji su lazima i klevetama organizovano potpirivali infekciju, ostali netaknuti!?

Kako su svi koji su krivi za monsruoznu konstrukciju nesmetano otishli

Autor: Miroslav Janković

Često se u javnosti, ali i među samim novinarima/kama postavlja pitanje dokle se može ići u kritici političara/ki, a da to ne preraste u nezakonito i izveštavanje koje je protivno pravilima profesije. Ako mene pitate, kao građanina, sa obzirom na to kako političari rade svoj posao granica gotovo i da nema. Kao pravnik, dao bih vam nešto drugačiji odgovor.

Želim da vam kroz slučaj koji je po predstavci za kršenje slobode izražavanja  vođen pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu ukažem na ono što po ovom pitanju

Dva poslednja šava sa leve strane i dva šava iz sredine - to su ona dva što drže levu ruku spojenu za rame i dva kičmena, skroz dole, odmah iznad ormančeta - potpuno su se rašila. Evo kako je to bilo.

Pre nešto manje od dve nedelje došli su nam prijatelji posle dve godine iz Njujorka.

Ovde ne mislim na odnos prema bližnjima - partnerima (kako se to danas pravilno kaže), deci, članovima porodice - nego svima sa kojima komuniciraju.

U mom svetu najviše mesta zauzimaju knjige. Stare, nove, dobre i loše. Zaboravljene, požutelih strana i nove koje mirišu na štampu i nedotaknuti papir.

Motaju se i žive svuda po kući. Od hodnika, preko kuhinje gde žive pre svega »kuvari«, preko ostavljenih u trpezariji i dnevnoj sobi, dečijih u sobama mladunaca koje ravnopravno delim sa njima, do spavaće sobe, u kojoj se pridržavaju međusobno u rizičnoj ravnoteži. Jeste da vole prašinu i prašina voli njih, ali nema

Zemun- kičma režima

Približavaju se izbori - redovni, vanredni, mali,  veliki. Od 2000te skoro svi su bili istorijski, presudni, referendumski. Muka mi je više od svega - od izbora, od upropaštenih života,  od slušanja raznih budalaština, populizma, trućanja.

Obećala sam da ću da pišem o Zemunu i kao ljuti beogradski nacionalsta, tvrdo jezgro centar,  to ispunjavam :)))) 

O Zemunu  želim da pišem ne zato što sam tamo provela najlepeše trenutke van mog atara i zato što su mi tamo neki dragi ljudi, vec zato što mi se čini da je

Ukoliko zivite u USA, zanima vas pomalo fizika i zelite da saznate nesto o najvecem eksperimentu na svetu,
a pritom nemate sta pametnije da radite u nedelju uvece, prebacite TV na History kanal. Bice prikazana emisija
o velikom hadronskom kolajderu (Large Hadron Collider, LHC). Ukoliko gledanost bude
dovoljno velika mozda ce ici i ceo serijal. Dole u pismu ima malo vise detalja.LHC treba da pocne da radi tokom ovog leta, ali prvi meseci bice iskorisceni za testiranje i kalibrisanje masina. Potom
bi trebalo izmeriti i videti one procese koje smo vec videli na drugim mestima.

Vec duze vreme pokusavam da napravim jednu kvalitetnu listu pesama koje ne samo da vracaju u neka davna vremena vec i sa sobom nose onaj pravi miris godina u kojima su nastajale.

Ono sto je zajednicko za sve pesme je da definitivno nisu everyone's cup of tea, a stara linhenstajnska poslovica nam porucuje da biti u manjini znaci biti u pravu =]

Za ovu listu smo se pobrinuli moj kum Igi i ja (malo vise on) dok su nam zene spavale tako da nam niko nije smetao =]. Mi smo lagano ubijali dzekija i marlboro i prekopavali uspomene, zadimljene zurke, prva pijanstva i prve ozbiljne seme

Hajde da se tucamo.

Da li znate?

Ja sam mogao da živim bez te informacije, ali je sudbina htela da i ja nevernik saznam da je počeo VELIKI uskršnji post.

Moj dragi umislio da je veliki grešnik i da će zbog pederisanja goreti u paklu, te je, da bi popravio skor kod Svevišnjeg, odlučio da posti. Od velikog pedera postao je veliki vernik.

Madonnu i Kylie su zamenili crkveni horovi, Kamasutru izdanja Svetigore, slike Biljane Cincarević ikone, Queeria kalendar pravoslavni. Nema mleka, nema mesa…

Sve ja to trpim, glumim tolerancije, samo zato što ima veliki ***** i što dobro ****. Ali ni toga nema više. Zbog posta mene dragi više neće da ****!!!

Pomagajte ljudi!!! Šta mi je činiti?!