I do not mean to downplay the significance of this "FC" (abbreviated to save my repetition). The ramifications and long term effects of the FC could be very deep and very far reaching. There is reason to be cautious. There is reason to be concerned. But we humans, sadly, are unable to measure our reactions. It is never enough to take in the news and think rationally about it. We see a splendid opportunity to panic. And we avail ourselves of it fully.

Izraz iz 19. veka koji je postao oznaka za opšte predrasude prema Jevrejima. Ponekad se pravi razlika između antijudaizma (opštih antijevrejskih predrasuda) i antisemitizma (predrasuda zasnovanih na rasnoj pripadnosti), prvi put razrađena u 19. veku.

U Starom svetu sreću se mnoga ispoljavanja antisemitizma, delimično usled odbijanja Jevreja da se mešaju s drugim narodima. Već je u Palestini postojao sukob Jevreja i nejevreja, koji se pojačao u vreme grčke vladavine nad Palestinom. Helenistički vladari gledali su na Jevreje kao na prepreku širenju grčke kulture,

Ako ste mislili  da je Blog o sarmi, prevara. Ponekad volim da  maznem jednu do dve, pa moca...Nisam uspeo da odem do Futoga na Kupusijadu, kad su vredne zene Futoske zavile 6.555 komada i tako usle u Ginisovu knjigu rekorda.Mora da je bilo carobno, ali o blogove o jelu i recepte  ostavljam drugu Spajicu.

Ali ono sto sarmu izdvaja od svih drugih jela, i ne samo jela  je PRAVILO: Uvek je bolja drugog-treceg dana. Sindrom :The day after.

I tu prestaje prica o sarmi.

Tema je: Vise su mi preko glave reciklaze starih TV emisija. Postenije je izvuci  ih iz arhive i prikazati.

Početak vežbanja u teretani ume da bude neprijatno iskustvo za svakog vežbača. U početku nam se čini da su svi u teretani bolji krupniji od nas a to u principu nije tačno. Veliki deo vežbača su takodje početnici koji se samo vešto kamufliraju medju iskusnijim vežbačima, koristeći masku "znam šta radim".

Kao u životu tako u teretani je mnogo bitno da znaš šta znaš ali je takodje bitno da znaš šta neznaš. Kao početnik u teretani ne treba podleći atmosferi

Naslov iz novosadskog Dnevnika od 22. novembra 1967. Logično, naslov se odnosi na događaj od prethodnog dana, a ja se tog dana sećam do neverovatnih detalja, iako sam imao (samo) osam godina. Nije ni čudo, tog dana sam imao najsnažniji osećaj prekognicije u životu.

Upustvo za upotrebu:

Ne nije stvar u muckanju ovog puta. Napisah mali " mali blogovski gorski vijenac"  iz mog ugla o vecini blogera I blogerki s kojima sam imao cast I priliku  komentirati I  diskutovati. Nadam se da cete ovo svatiti kao malo duzi aforizam I da cemo I dalje uzivati  u b92 blogu svi skupa:

 Za price slikovite

Dezurni je krivac

Ko bi drugi bio negoli Budimac.

Ko jos ima da se pita

 Super nam je bas Margita.

Ako volis NATO bato

Jelena je najbolja zato

S pricama dobrim tiho se usunja 

Evropska Komisija je juče izdala četvrti poziv za istraživačke i razvojne ideje unutar FP7 (Framework Programme 7), a u ICT grupi (Information and Communication Technologies). Rok za ponude je 1 April 2009 (milsim da im ovo nije prvi put da biraju prvi april kao važan dan :)

Za one koji nisu upoznati sa FP7 radi se o ogromnom novcu koji EC izdvaja za Istraživanje i Razvoj. FP7 traje 5 godina, sad smo u drugoj ili trećoj godine, ne sećam se ni sam, i radi se o preko 53 milijarde Evra. Srbija je ravnopravan pratner od nedavno.

Tako, ICT Call 4 je počeo, odvojeno je 801 miliona Evra. Jedno od osnovnih pravila je da u ponudi moraju da učestvuju najmanje 3 partnera iz 3 EC države (treba proveriti da li je svaki ravnopravni partner i „država". Ako to nije slučaj, nego se računaju samo EC zemlje, odna bi srpske institucije i firme morale da budu u konzorcijumima od najmanje 4 partnera (3 EC plus Srbija). Ovo obično nije problem pošto u prosečnoj ponudi učestvuje više od 4 partnera).

Ovde je objavljen poziv i za one koji po prvi put razmišljaju da učestvuju nekoliko dana čitanja dokumenata sa FP7-Cordis sajta je osnovni i prvi korak.

FP7 Home Page je ovde.

... (LOŠEM) UMETNIČKOM UKUSU I JOŠ PONEČEM...

Zahvaljujući šarenim magazinima tipa Glory, Story i sličnim ne retko imamo prilike i da, kako se to kaže, “zavirimo u stanove poznatih“, to jest budemo svedoci najčešće lošeg umetničkog ukusa srpske (kvazi) elite. U redu, apsurdna postavka tako nešto čini, rekao bih, logičnim: ukoliko je već reč o kvazieliti kakav bi joj ukus bio nego loš? Stvar je, međutim, mnogo ozbiljnija no što se to na prvi pogled možda čini. Ljudi koji su u ovoj zemlji zainteresovani za kupovinu umetničkih dela ─ čast izuzecima, naravno ─ ili nemaju para ili pak ne znaju šta je umetnost. Jedan od legitimnih razloga kupovine slika, jeste zadovoljenje vlastitog lošeg ukusa ali, svakako, i demonstracija materijalne moći. U prevodu ─ kupuje se ono što je najskuplje. S gledišta logike kapitala i to bi verovatno moglo biti ok, po principu čim je skupo za pretpostaviti je da mnogo i vredi, to jest da će ta vrednost vremenom moći samo da raste. I tu se ozbiljnijih zamerki ne bi moglo naći – uostalom, zašto bi ljudi od biznisa morali imati umetnička znanja. Odu lepo u galeriju, vide šta im se sviđa (opet uglavnom ono što je najskuplje) izaberu i plate.

Uostalom, ne ponaša li se tako i čuveni Roman Abramovič koji je nedavno u samo dva dana za dve slike potrošio neverovatnih 120 miliona dolara!

Još u maju 2006. (tačno 21.) Crna Gora se odvojila od Srbije, a vlast u našoj zemlji se do poslednjeg trenutka nadala da će rezultat referenduma biti drugačiji, odnosno da će se održati potpuno nefunkcionalna zajednica SCG. Građani su ipak bili dosta trezveniji jer svoj život ne provode samo po predsedničkim kabinetima ili izolovani u nekim selima, te su pokušali da zaobiđu važeće propisije Srbije da se u našu zemlju mogu uvoziti samo automobili koji imaju ugrađen Euro 3 motor. Norma postavljena zbog ekoloških standarda ali da se u to vreme zaštiti Zastava kako bi koju godinu

"The way to achieve inner peace is to finish all the things you have started and have never finished."

Neki struchnjaci (iliti kvazi struchnjaci) savetuju da ako zhelimo da postignemo unutrashnji mir treba da zavrshimo sve stvari koje smo zapocheli nekada a nikad ih nismo zavrshili. Nekako mi je bilo teshko da verujem da je ovo nachin da dodjem do unutrashnjeg mira, a prilichno sam sigurna da to i nije jedini nachin. Ali reshih da poslusham savet. Tako ja krenula kucom i trazhim shta sam sve zapochela a nisam zavrshila. Nemate pojma kolko sam stvari nashla. Nije ni chudo shto se

U životu nisam upoznao ni jednu prostitutku. Bar mislim da nisam, jer ni jedna od onih koje sam sreo nije se deklarisala kao pripadnica najstarijeg zanata. Likovi prostitutki bili su mi znani samo iz literature i sa filmova. Međutim, za razvoj toka radnje romana koji sam pokušavao da napišem, neophodan mi je bio i lik prostitutke, odnosno po najnovijoj klasifikaciji profesija – seksualne radnice. Jeste da je to bio epizodni lik, ali bez njega se nije moglo.

Pokušavao sam interpolacijom, empatijom i misaonim gedankeeksperimentisanjem da sebi dočaram neophodni lik, ali nije išlo. Nemajući kud odlučio sam se na eksperiment in vivo.

Evo kako je to izgledalo.

Pre nekoliko nedelja, reka se čudno ponašala: niotkuda vetra, a uzvodno idu neki niski talasi... Da sam na moru, rekao bih 'mrtvo more', poslednji dah neke, u daljini prohujale oluje, ali ih ovde nisam umeo objasniti. Svejedno su moj kanu nosili uz reku.

S veslom u ruci, bio sam kod Ratnog ostrva. Sunce je bilo blago, miholjsko, ono na kome postajete pospani. Da li od sunca ili...

Na zapadu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, a na istoku Istanbul-Eskisehir-Afyon-Antalya.

Kao i svaki srpski džabalebaroš probudio sam oko 1pm. Švaler number 32/svake treće srede u mesecu mi je skuvao kafu i doneo u krevet. Kod staromodnih cica u krevet se „ujutru" obično donosi turska kafa, doručak, cveće i novine, a kod mene ness kafa bez pene, tableta za mršavljenje, rokovnik i laptop. Švaleru sam zakazao sledeće viđenje za 17. decembar, upisao ga u rokovnik i dozvolio mu da se udalji. Mogao sam najzad da se posvetim jutarnjoj fiskulturi, odnosno čitanju vesti i ispijanju prve „jutarnje" kafe. Prvo što mi je iskočilo kada sam otvorio B92 sajt, jeste moj omiljeni lik, najbolji od svih najboljih ministara, pobednik, Jeremić Vuk kako pokazuje Hrvatskoj da ne treba da čačka mečku, odnosno Srbiju. Čitam tako vest i od radosti mi se smeši levi brk, cakle mi oči i žiga me desni testis - što je jako dobar znak. Čitam tako i komentare na vest, te me veseli kako smo mi Srbi složan narod i zdušno podržavamo našeg ministra Jeremić Vuka. Javlja se tu i tamo neki hrvatski provokator, ali mi to dostojanstveno ignorišemo. Neki mudri komentatori savetuju našeg ministra da Hrvatsku treba tužiti i zbog genocida tokom II drugog svetskog rata, s čim se ja 100% slažem i moram još nešto da dodam.

Nedavna najava novoizabranog američkog predsjednka Baracka Obame - da će odmah po polaganju zakletve (20. siječnja) početi proces zatvaranja internacijskog logora Guantanamo, te povlačenja američke vojske iz Iraka, otvara pitanje: je li „rat protiv terorizma" gotov?

 „Rat protiv terorizma" je bila glavna ideja na kojoj se temeljila američka vanjska i sigurnosna politika nakon 11. rujna 2001. Ona je omogućavala jednu vrstu povratka na stanje koje je vladalo u „Hladnom ratu" (1949-1989), i za koje se mislilo da je konačno napušteno padom Berlinskog zida, prije sada skoro