Te srede, 12. marta 2003. zatekao sam se poslom u Agenciji za mala i srednja preduzeća. Tokom sastanka u kancelariju je uletela jedna od službenica Agencije odsečno izgovorivši: »Pucali su na Djindjića!«. U prvom trenutku nisam poverovao, jer su ranije u čaršijskom opticaju često bile glasine o atentatu. Medjutim, novinarski poziv je uradio svoje: pozvao sam odmah svoju redakciju da proverim, i saznao da je vest o atentatu tačna.

Usledio je novi mentalni manevar: verovatno je to bio samo pokušaj atentata, tim pre što se nedavno, na auto-putu kod hale LIMES, već

 

Postoji puno grupacija u Srbiji, na politickom, kriminalnom, ekonomskom, nacionalnom, verskom, i kom god hocete planu, ciji su se interesi poklopili pre 6 godina, a sto je rezultiralo egzekucijom premijera Srbije Zorana Djindjica. Poznata je uloga Kostunice i njegovih poltrona, poznato je sta su pricali i radili Seselj i radikali, poznato je sta je radio zemunski klan, poznato je kako su se ponasali mediji. Nije poznato sta su radile "Sluzbe", ali se i to moze prepoznati iz ponasanja mnogih navedenih.

Mnogi su ga mrzeli, mnogima je bio trn u oku, i pre i posle petooktobarskih

 

    Većina ljudi kao asocijaciju na Brazil ima plaže, karneval, sambu, mrdajuće guze prelepih meleskinja, fudbal, eventualno kapoera i, baš ako mora, favele. Valjda to zapadni turisti od Brazila jedino i vide. A tamo buja najčudniji svet greha, kriminala, zabave, agresije i ljubavi prema životu (kakav god da je). Da se ja ne pravim mnogo pametna (u Brazilu nikad nisam bila), pisaću vam o filmu i muzici sa tih prostora, pa ako oni lažu - i ja lažem vas.

    Milan Drča u časopisu Time out za baile funk ili funk carioca kaže da je jedan od najopasnijih muzičkih

Jedno vreme, nekako, se provlačilo da je atentat na Zorana Đinđića izvršen u 12.45, međutim u poslednje vreme, opet nekako, se iskristalisalo u medijima 12.25 (ovo vreme je pročitao Čović u zvaničnom saopštenju Vlade), što baš i nije tačno. Mnogo je priribližnije tačno da je pucano negde oko 12.42-43 (pa može da se zaokruži na 12.45).

Piše: Robert Matić

Dan jedan ili 365 il sest ili sto godina razliku nikakvu ne pravi. Srbija nakon dvanaestog marta dve hiljade i trece godine i pucnja u dvoristu zgrade Vlade nije ista i nikada nece ni moci da bude. Od trenutka kada je Zmijin metak pronasao put do srca prvog srpskog istinski demokratskog premijera nebo nad Srbijom ce uvek imati siv ton, cak i po najlepsem aprilskom suncu.

Nakon svetskih bestselera „Palma i Betoven", „Palma u ZOO vrtu" i „Palma u parku" autora Predraga M. Azdejkovića, u naše knjižare stiže četvrti nastavak ovog serijala „Baci Palmu iz aviona".

Nakon što je Palma u prvom delu prizvala duh Betovena i zajedno s njim svirala na humanitarnom koncertu za palme žrtve bespravne seče šuma, u drugom žirafu spasila od nehumanih uslova u beogradskom ZOO vrtu i s njom se u trećem ljubila u parku, Palma u četvrtom putuje avionom na odmor.

Posle tri meseca veze, Palma je uhvatila žirafu kako je vara sa nosorogom i sva skrhana je odlučila da ode na odmor, daleko, daleko, daleko.

Sve su žirafe svinje, - besnela je Palma dok se na brzinu pakovala.

Nije obraćala pažnju šta ubacuje u kofer, samo je želela da se što pre spakuje i pobegne. Žirafa je u tome nije sprečavala, čak nije ni obraćala pažnju na nju, već se i dalje ljubila sa nosorogom.

Palma je istrčala na ulicu, sva zadihana i u suzama. Od nervoze počelo je lišće da joj otpada i da joj se suše urme. Jedva je zaustavila taksi, da se odveze do aerodroma.

Trebalo je čitavih nedelju dana da nam SPC (pošto više nije sigurno koje sve verske zajednice zaista jesu sa njima) saopšti šta ustvari želi i da nam tu želju razjasni. Konačno je odabranom krugu postao dostupan prilično detaljan opis njihovih želja. Parola „ima se, može se" je došla do izražaja. Vidi se da je crkva zaista svesna svoje moći

Prolog:

Vozio sam se sa jednom starijom gospođom prema Novom Sadu pre nekoliko dana. U jednom od onih toplotnih talasa koji su trajali dva-tri dana. I baš konstatujemo koliko je zima trajala. I kako evo samo što nije proleće. I onda, negde iznutra, javi mi se preko poznat miris. Onaj koji mi svaku ćeliju prošara kada ga osetim u rano proleće. Onaj koji probudi drijade i nimfe iz zimskog sna. Prizove Sunce.

- Nije još uvek stiglo. Proleće, mislim. Znate, ima onog specifičnog mirisa u vazduhu kada osetite da je došlo. Možda je otoplilo, ali još uvek nije stiglo pravo

Ovo nije blog o nogometu, mada moram fudbalom da počnem. 

O Hrvatskoj na pragu Evropske unije večeras je, kao gost Evropskog instituta na Univerzitetu u Cirihu, u svečanoj sali Univerziteta govorio glavom i bradom predsednik Republike Hrvatske, Stjepan Mesić.

Predavanjce od celih dvadesetak minuta obuhvatilo je u par reči najrelevantnije informacije za cirišku publiku (u kojoj je bilo, naravno, mnogo, mnogo našeg sveta, a najviše Hrvata). Hrvatska je na pragu - graniči se fizički sa par članica EU, na putu je da ratifikuje sporazum sa NATO, i da nije spora sa Slovenijom zbog mora, njen put ka konačnom članstvu u EU bio bi brži. U Hrvatskoj je oko 50% stanovništva za ulazak u Evropsku uniju. A zašto ići u EU? Zato što je to „jedina opcija za Hrvatsku i celu regiju". Hrvatska se drži proklamovanog prioriteta EU da ne odustaje od proširenja. Spor sa Slovenijom je prepušten međunarodnom sudu, odnosno prihvaćeno je posredovanje, budnim okom se prate novi pokušaji destabilizacije BiH - stav Hrvatske po tom pitanju je jasan i čvrst, nema deobe Bosne, a inače se radi na intenziviranju svih oblika saradnje EU i Hrvatske, koja je zasad najbolje rezultate dala u oblasti ekonomije. I, za kraj, 500 pripadnika Oružanih snaga RH učestvuje u mirovnim misijama širom sveta.

  

               Sve što je Japan bio - duguje samurajima. Oni su bili ne samo cvet nacije, negoistovremeno i njen koren. Svi dragoceni pokloni neba došli su preko njih. Iako su se oni držali dosta po strani od običnog sveta, oni su postavljali moralne standarde za taj svet i rukovodili ga svojim primerom. Japanski diplomata i pisac Inazo Nitobe

                 Mene poražava to što smrt kod Evropljana izaziva takav užas. Jedina njihova želja jeste - da žive. Oni se plaše ne samo da govore,

Veceras u Areni u jednom cosku   Incidentom sa zabranom skupa homoseksualaca u Sava centru i povlačenjem Predloga zakona o zabrani diskriminacije, homoseksualnost je ušla na velika vrata u javnu sferu i nametnula dileme preispitivanja tradicionalnih vrednosti braka i porodice. Da li su se tradicionalne

 

 

Dok srčem prvu jutarnju kafu ....

 

- Vojo skinite gaće...- reče mi jutros žena koju sam cenio i poštovao kao rodjenu medicinsku sestru, dok je spremala injekciju sa tetabulinom koju su mi prepisali zbog eksera na koji sam juče nagazio...

Ne plašim se injekcije ali to nekad stvarno zna da zaboli...i tako...stisnuh zube a razgoračih oči kad sam osetio ubod igle...onako razgoračenih očiju,uspeo sam da pročitam naslov iz današnjih novina koje su stajale na sestrinom stolu...'' SPS će položiti vence i cveće na Miloševićev

It is inspiring!