I had been standing there for about ten minutes before someone saved me.

Entering the bus for the first time a few years ago, I went to the ticket punching machine and place my ticket inside. And I stood and waited for the machine to automatically clamp its electronic jaws on the ticket and officially stamp my presence on the bus. The machine, naturally, did nothing. I stared in impatience. I placed it inside again. I waited again. Nothing.

At this point, a kind stranger came over to me and wordlessly ended my puzzlement. He grabbed the lever and pulled, stamping my ticket.

 

Pre neki dan sam otisla da vidim izlozbu "Ready made/re_made", Slavka Timotijevića, u galeriji ULUS - a (Udruzenje likovnih umetnika Srbije), na kojoj su bili izlozeni radovi petnaest umetnika, medju kojima su Raša Todosijević, Nikola Džafo i umetnička grupa "Dežurni tim Art Klinike", Vladimir Perić, "Ilegalni poslastičari", Anica Vućetić, Vlasta Mikić i drugi.

Otvaranje izlozbe obezbedjivala je policija, zbog straha saveta galerije

Autor: Rodoljub Šabić

 

U prethodnom  postu  sam se bavio stavovima “kritičara”. Onog anonimnog koji se zalagao za hitno hapšenje Poverenika za informacije zbog toga što “radi po nalogu šifrovane televizije i NVO.” I za ovaj post motiv je opet jedna “kritika”. Iza nje nije anonimus već, poznata ličnost – A.Tijanić, direktor RTS-a. Međutim, bez obzira na format “kritičara”, naročito kad su u pitanju nivo i smisao između  “kritika”, ozbiljnijih razlika nema.

Dakle, “reagujući” na to što sam naložio RTS-u da tražiocu informacija

U nedeljniku Singidunum Weekly koji najavljuje dešavanja u Beogradu objavio sam moju prvu filmsku kritiku:) Sebe ne smatram za nekog filmofila, a još manje kritičara, tako da izbor filma nije bio baš jednostavan. U poslednje vreme nisam imao priliku da odgledam film (pogotovo ne neki da je ostavio dobar utisak na mene), pa sam se odlučio za nešto stariji film. Kritika ili pohvala bez lektorisanja i uredničkih intervencija je dole, a svima preporučujem da pogledaju ovaj film jer mi je priča interesantna. Oni koji su gledali film mogli bi da napišu njihov komentar o istom.

  http://www.youtube.com/watch?v=AHFiJfJS3pw

гост аутор, Господин Jeremija

- Hegemone, sve je spremno za Tvoj dolazak, Jerušalaim Te očekuje , salutirao je centurion koji  se sa jednom konjičkom turmom, pre nepun sat, odvojio od glavnine i kao izvidnica stupio u vezu sa kohortama koje su već bile u Jerušalaimu.

Ljubimo se na mosticu naslonjeni na bordo Jugo. Vetar se igra sa njenom crvenom kosom i podize joj haljinu. Koristim priliku da zavucem obe ruke ispod. Vetar, munje gromovi, cuda... Pocinje oluja. Svakim praskom groma sve se vise pribija uz mene. Grize me za bradavice, razvezuje mi kosu, skida mi majicu. Sevaju munje iznad nas, udaraju gromovu medju nama. Vodimo ljubav u sred Caira na najvidljivijoj tacki, na mosticu, na haubi juga. Od snaznog pljuska smo skroz mokri a ona klizi niz haubu i noktima se drzi za mene. Osecam kako nam se tela sjedinjuju kao sto to objasnjavaju stari Indijski teoreticari seksa. Priblizavali smo se tacki totalnog spajanja. U iscekivanju orgazma koji nam se se kao zahuktala lokomotiva neumoljivo priblizavao otvorio sam oci da uzivam u njenoj lepoti. Umesto ocekivane tame i bledo-zutog svetla javne rasvete iznenadila me je dnevna svetlog svanuca. Kroz kisu koja je posustajala ne mogu a da ne primetim copavu zenu, koja hoda prema nama u nameri da prodje ispod mostica i produzi svojim putem. Crvena nema pojma ni da je svanulo ni da nas neko gleda. Meni neprijatno ali nema sanse sada da stanem. Baba se klati kao metronom dok nam satim prilazi i sve vreme me fiksira. Kad je prisla toliko blizu da sam joj vido brkove, urokljiv pogled i Rudo cipele vec me je udario voz orgazma. Poceo sam da svrsavam svuda pobelom stomaku, po crvenoj kosi, jugu, po sebi... Svrsavao sam po celom cairu. Svrsavao sam satima.

 

 

Verujem da, u zivotu svakog od nas, postoji period kada se problemi resavaju skoro sami od sebe, kada se osecas odlicno, kada kako god da se obuces izgledas fenomenalno i pun si optimizma... Tada ti se cini da je tvoja harizma jaca od realnosti i da tvoja pozitivna energija nema granica i da ce to stanje da traje vecno. Kako starim sve sam sigurniji da me je taj period snasao oko moje dvadesete. Isto mi se cini da ga ja nisam prepoznao, razumeo i dovoljno iskoristio... Verovatno mladost i iskustvo jos dugo nece moci da koracaju zajedno.

Sada sam krupan covek od 145 kg ciste misicne mase, gusto naslahgane na skelet visine 193 cm, celav, sa ostrim crtama lica, sa pogledom koji solidno objasnjava na vecini svetskih jezika "Don't fuck with me!".

Evo me sada sa mnogo vise iskustva na sigurnoj tropskoj lokaciji, kao zasticeni svedok, cinkarim svoju proslost. Kada se zagledam u nju, vidim svasta. To je kao gledanje u soljicu nakon ispijene kafe. Zavisi kako tumacis i da li verujes sopstvenioj interpretaciji.

Tadić je rekao da su DS i SPS suočeni sa činjenicom da lideri stranaka "nisu među njima" i da obe "imaju svoj bol", ali da moraju u budućnosti da pokažu spremnost i nađu bolju šansu za svakog građanima Srbije.

vest na sajtu B92

 

PS Dok sam gledala snimak na /tv ova izjava mi se ucinila jos gorom ako je to ikako moguce.

PPS Mislim da gospodja Ruzica Djindjic ako nista drugo ono kao clan DS treba na ovo da reaguje.

NAPOMENA  Evo skoro dan posle skandaloznog

 

Ženeva je izabrana za jednog od osam gradova domaćina Evropskog prvenstva u fudbalu koje se od danas do 29. juna održava u Austriji i Švajcarskoj. Bilo je to za očekivanje. Bez ozbira što je zavučena u slepo crevo zemlje na severnoj strani Alpa i što već nekoliko godina nema klub u slabašnoj nacionalnoj ligi, Ženeva je centar Romandije - grupacije kantona koje naseljavaju švajcarci kojima je francuski maternji jezik. Ženeva je, takodje, najmanji veliki grad na svetu, centar mnogih medjunarodnih organizacija i izuzetno dobro povezana sa ostatkom Evrope. Konačno, kako ovako velike akcije nose očekivani izvor zarade i poseban podrstek za razvoj, posebno infrastrukture grada, Ženeva se morala naći na spisku gradova domaćina.

 

Kako nema previše sportskih motiva, ovo treće je, izgleda, i najjači motiv ugošćavanja šampionata, barem za izvorne ženevljane. Otuda je grad pre svega okićen portugalskim zastavama - najbrojniji su medju dodjošima ovde i njihova reprezentacija je jedan od favorita prvenstva a igra dve utakmice u Ženevi. Ostali se uglavnom već ježe od navale gostiju koji će preplaviti ovaj tradicionalno umrtvljeni grad, posebno u večernjim satima.

 

Ipak, kao najmanjem od četiri grada domaćina u Švajcarskoj (ostali su Bern, Bazel i Cirih), ženevljanima i njihovim gostima je pripala samo mogućnost da odgledaju tri meča u prvom krugu takmičenja. I pored toga, grad se odavno ozbiljno priprema za šampionat, mada se time ni najmanje ne remeti uobičajen život a posebno rad domaćina. Ovim tekstom želim da vam malo dočaram atmosferu i prikažem pripreme koje se u Ženevi sprovode. O fudbalu - kasnije; ili na posebnom stranicama b92 posvećenim prvenstvu.

„Srpski heroji sa Rolan Garosa“, „Mlade srpske zvjezde“, „Srpski talas zapljusnuo Rolan Garos“ - to su samo neki od naslova kojima je francuska štampa prošle godine ispoljavala divljenje prema impresivnim uspjesima Ane Ivanović, Novaka Đokovića i Jelene Janković.

Ana je od ponedeljka broj 1 teniserka na planeti

 

Mladi i šarmantni su barem na trenutak svjetu pokazali da Srbija nije samo Hag, Kosovo, mafija, nezaposlenost, zločini ili

komentar :
"Nego, kad promislim mnogo smo poverljiviji prema veterinarima i manje ih kritikujemo, nego lekare i zubare. Hm, zanimljivo:)))"
odgovor :
"Mislim... to sve ide u isti koš, koji se u krajnjoj liniji zove : “nemaju pojma” - možda ne zubari .... ispada : što im više bola naneseš & više para uzmeš.... više te poštuju....?"

   Naš narod oduvek uzgaja poseban afinitet prema "ljudima u belom". Imam utisak da im se dive i mrze ih u isto vreme. Polazeći od toga, primetio sam da imamo nekoliko uigranih kombinacija koje

Life after Bush and Gorbachev/The wall is down but something’s lost… (Iggy Pop: Louie Louie)

U jednom od svojih prethodnih tekstova, Sector 7, pisao sam o mentalnom konstruisanju postojećeg grada koji još nismo videli, dakle o stvaranju imaginarnog grada pre nego što stvarni imamo u sopstvenom iskustvu. Ovaj tekst bavi se upravo obrnutim fenomenom: grada koji smo poznavali, ali koji je nestao, odnosno toliko se promenio da ga ne poznajemo više.

Ljudi su često skloni da lamentiraju nad stvarima koje su bile a više nisu. Kada se govori o gradovima, neretko se daju apokaliptične dimenzije metaforama nastajanja i nestajanja, kraja i poraza, transformacije u neprepoznatljivo kojom će biti nepovratno izgubljen identitet zamrznut u vremenu. Ono što se pritom često zaboravlja jeste neobična vitalnost gradova, njihova sposobnost da se obnavljaju, da evoluiraju, postaju nešto novo, dobijaju nove kvalitete (gubeći neke od starih). Verovatno nema mnogo boljih primera za ovo u skorašnjoj istoriji od Berlina.

Biću kratka i jasna. Nemam vremena. Čekam na kupatilo. Peti dan. Prirodne potrebe i telesne funkcije sam svela na minimum. Vršim fotosintezu, tako najmanje smetam uzbuđenju. U kući je vanredno stanje. Peti dan, drugi produžetak.

Tatina Princeza večeras ima malu maturu. Ovde zvanu valeta. Tim povodom je u kući, već danima, sve podređeno njenim planovima, sumnjama, promišljanjima, probama i hordi vršnjakinja sa kojima se

Primila sam ovo saopštenje juče od mojih drugarica i saradnica iz Udruženja Almaterra u Torinu. Ovakvi događaji su postale svakodnevnica u celoj Italiji od kada je Berluskoni pobedio na izborima i formirao vladu. JT

Torino 4 juni, 2008
Želimo da prijavimo nemio događaj kome je prisustvovala jedna interkulturna medijatorka iz Monkalijerija. Oko 8.30 sati na početnoj stanici autobusa 67 , Monkalijeri, u prepun autobus sveta koji u to vreme ide u školu ili na posao, ušla je policijska patrola, i naredila svim strancima da siđu, zatim odvojila muškarce od žena

Gost autor: Velibor Ilić

 Tokom poslednjih desetak godina u mnogim naučnim disciplinama došlo je do veoma značajnog napretka, uključujući i oblast neuronauke. Do takvog ubrzanog razvoja u velikoj meri došlo je zahvaljujući razvoju informacione tehnologije, koja je omogućila jednostavno memorisanje i obradu velikih količina informacijama.

 

 

Blue Brain projekat

 

Švajcarski Federalni Institut