Da li je život šahovska tabla? Četvorougaoni i crno-beli? Nastanjen figurama koje su crne ili bele?

Ako  tako razmišljaš trebalo bi da promeniš naočare ili način razmišljanja.

Svet nije crno-beo. Ljudi, ideje, dela su retko crna ili bela već u svim nijansama sivog i u bojama između crne i bele u celom spektru. Često je udobno i lagodno podeliti sve na crno i belo, jer tako sve bude mnogo razumljivije. Sami odlučujemo da su neki ljudi dobri, a neki drugi loši. Oni koji nisu sa nama, protiv nas su. U dogovoru sa samim sobom odlučimo šta je crno, a šta belo, i

Pričam ti priču...

Šut sa poludistance nije bio toliko loš. Evo, gađam, i ako pogodim, od danas prestajem da pušim. Pripremam se za šut, publika ustaje na nogeee, sirena svira kraj, iiii.... Ok, 2 od 3. Gužvam još jedan do pola ispisan list papira i okrećem se od kante. Prelazim sobu potmulim koracima do drugog kraja pognute glave. Glave nekog ko je usresređen samo na taj trenutak. Ako pogodim odavde računaće se za dva. Krckam vrat i lomim prste. Udahnem brzo i kratko. Polako izdahnem: Nije dobar osećaj u glavi. Govorim sebi da bi trebalo da udahnem dublje. Ispunim pluća

Nacija ,vera i crkva ,društveni status , politička opredeljenost, društveno uređenje, emigracija, imigracija ... pojmovi su sa kojima sam počeo ozbiljnije da se susrećem i o njima razmišljam sa nekih 16-17 godina. Doveden iz krša u ravnicu gde nema niti jednog kamena , što je za mene bilo nezamislivo, saznadoh da se Ljudi dele na : Srbe, Hrvate, Slovake, Mađare, Slovence, Makedonce, Albance ... kasnije kroz vestern i kriminalističke filmove upoznao sam Amerikance, Engleze, Francuze , Italijane, Meksikance ... Iako sam u osnovnoj školi učio ruski jezik

Rada je bila prosečna ženica. Imala je svoj mali svet i svog, da prostite, Đoku, kog je od milošte a sasvim neopravdano zvala Đole. Đole je bio neotesani seljak, pukim slučajem na dobroj poziciji. Rada je uredno skupljala mokre peškire za njim u kupatilu i uvek uljudno odgovarala na pitanje:"Gde su mi gaće", koje su godinama stajale na istom mestom: donja, leva fijoka.
Znalo se da kad Đole dođe s posla, ni muva ne može da proleti, jer je bio osetljiv na zvuke a morao je dobro da

Objasniti nešto novo znači povezati sa nečim što je već poznato. (R. Feynman)

Pisati nauku i pisati o nauci, dve su različite vrste pisanja.
Kad naučnici pišu i objavljuju svoje rezultate, oni se najčešće obraćaju kolegama, ljudima koji se bave sličnom temom ili problematikom. Poznavanje osnovnih pojmova se podrazumeva, a očekuju se da su čitaoci upućeni i u ranije stručne rezultate iz oblasti o kojoj je reč. U takvoj situaciji,

Jeste li ikada putovali bez destinacije? Ja nisam, sve do pre nekoliko meseci kad sam provela gotovo mesec dana po aerodromima i gradovima Evrope kao i Amerike ne znajući gde ću da završim sledećeg dana. Spakovana tako da mogu da završim  mirno i bezbedno u severnoj ili južnoj hemisferi. Upakovana kao neki swiss army knife, multifunckcionalna igračka koja u svojim prevojima ima nož makazice pincetu, olovku, otvarač za boce, name it. Nosim čak i svoj čaj i vitamine koji se ne mogu uvek naći po hotelima hostelima apotekama i kafanama. Nosim kupaći kostim i japanke koji mogu da se

                                                                   I što pogledam sve je pjesma, i čega god se  taknem, sve je bol (Ivo Andrić: Ex Ponto)

            Evo trećeg (i poslednjeg) dela o poeziji. Za kraj sam ostavio najteži deo - priču o mom poimanju lirskog pesništva u Srbiji u poslednjih stotinu godina.

            Poznato je da se antologičari najčešće sreću sa teškoćama prilikom pravljenja izbora pesnika.

Foto: Mira Zdjelar

As you know, young Cubans often feel alienated from their Cubanosity roughly from ages 15 to 30. Then it comes back with a vengeance! (komentar korisnice pod nadimkom Victoria na stranici http://futuremd.blogspot.com/2006/02/smells-like-mistolin-spirit.html, posećenoj 4. januara 2009.)

Preskačemo turističke delove, opšta mesta o Kubi, zemlji boja, zvukova i slika, koju je naš junak pomalo opijeno razgledao i upijao. On je namerno odlagao, kao dobar kockar koji ni sam ne gleda svoje karte do poslednjeg trenutka, posetu bivšem domu svoje porodice. Dao je sebi vremena da malo vidi taj drugi svet u koji je došao kako bi bio spreman da se suoči sa svojim položajem u njemu i prema njemu.

Prvi

Srbi i Srpkinje su, u skaldu sa srpskom tradicijom, i ovu novu 2019. godinu dočekali u svojim domovima kraj bogatih trpeza uz srpska nacionala jela i srpsku šljivovicu, kao i na trgovima srpskih gradova, a oni sa dubljim džepom u srpskim restoranima uživajući u srpskim specijalitetima i srpskim trubačima.

Od kada je crkveni julijanski kalendar postao i zvanični državni kalendar, u Srbiji je dozvoljen samo jedan doček nove godine, čime je definitivno ukinuta podela na dve Srbije.

Tačno u ponoć, predsednik Republike se obratio

U američkom Senatu danas se održava pretres za potvrđivanje Hilari Klinton na položaj državnog sekretara SAD. Hilari će verovatno biti izvanredna na tom položaju.

Iz raznih razloga mnogi ne mogu ni da smisle suprugu bivšeg predsednika SAD, Bila Klintona i to nije predmet ove diskusije. Po svemu sudeći, Hilari će biti potvrđena i oni koji je ne vole moraće da se pomire sa tim. Ali ovo je pravi trenutak da se baci pogled u budućnost.

Hilari Klinton je već više puta pokazala da je iskusan i lukav političar. Da je inteligentna i načitana, i da je u stanju da žestoko

Vesele šezdesete i sedamdesete donele su lagodan život, pesmu i opuštanje širokih narodnih masa. Talas roka, koji se sasvim lako primio u tada naprednoj Jugoslaviji, nije zahvatio baš sve slojeve društva. Sećam se da je moja majka još tada sve dugokose rokere zvala "bitlusi" i jedva se mirila činjenicom da su njeni sinovi već u osnovnoj školi imali kose do ramena i ložili se na muziku koja nije baš prijala ušima naviknutim na dalapu i dvojnice. 

Narodna muzika, muzika širokih masa sklonih ćiriličnoj kulturi, do tada je prošla kroz tri glavne faze. Najduže su u sećanju naroda ostali guslarski deseterci. Za njima, sledile su "izvorne narodne pesme", koje su se takođe prenosile usmenim predanjem, uglavnom po prelima. Novi talas činile su starogradske pesme, koje su prve donele "gradski" šmek narodnoj pesmi, pod uticajem modernih vremena. Sve je to bilo nedovoljno da se tradicionalna narodska kultura odupre navali roka. Kao prirodan odgovor, posebno u vreme kada se sa sela masovno odlazilo u grad, noseći sa sobom specifičnu kulturu i običaje, pojavile su se novokomponovane narodne pesme.

" U svojim najludjim snovima nisam mogla da petpostavim da ce to biti tako veliko. Osecala sam se pocastvovano, ali sam takodje osecala invaziju na sopstevnu privatnost".

Plesacica Suzanne Verdal, o pesmi "Suzanne" Leonarda Cohena.

Suzanne takes you down to
her place near the river
You can hear the boats go by
You can spend the night beside her
And you know that she's half crazy
But