Nemamo mi ništa protiv kritike. Samo je bitno da bude dobronamerna. Kad kažemo dobronamerna, mislimo da ni slučajno ne ispadne da je problem u nama, čiji potezi ili odsustvo isth se kritikuje. Već da ispadne da je problem u objektivnim okolnostima. U stvari, kad bolje razmislim, najbolje da sva kritika i bude usmerena na objektivne okolnosti. Samo ne na nas. Jer mi to ne volimo, i učinićemo sve da nam se to ne desi. Da problem u stvari budemo mi. I to što ne znamo, ne umemo, nemamo iskustva, i nismo dorasli poslu koji obavljamo. Važno je da nismo krivi mi.

Povodom dodele Nobelove nagrade za fiziku 2011. godine, rec ima alselone

Posle više godina ponovo je Nobelova nagrada iz fizike dodeljena za oblast kosmologije. Nagradu su podelila trojica naučnika Sol Perlmuter (Saul Perlmutter), Brajan Smit (Brian Smith) i Adam Ris (Adam Riess) za, kako je komitet objavio „the discovery of the

Čerčil je davno rekao da se najviše  laže u ljubavi, u lovu i u predizbornoj kampanji.

E vala iako je od Čerčila tačno  je, a ovi naši to ne samo da potvrdiše no i ”prećeraše” preko svake mere i dokazaše da predizborna obećanja i ne služe da bi se ispunila već da bi oni koji ih daju došli na vlast.Kao što neko reče, u predizbornoj kampanji i „žaru političke borbe“ može da se kaže mnogo šta , a kod nas i baš svašta.U predizbornim kampanjama sve stranke obećavaju narodu raj, a posle se građanima desi slično kao u onoj staroj priči o raju i paklu.

Da su komunisti lagali i držali narod toliko godina u iluziji da dobro živi i to vešto prikrivali tamo nekim ideologijama , to je opštepoznata stvar i ne treba je dokazivati , a pogotovo ne inače nedokazanim.

Bilo kako bilo, komunisti su bili malji deca  u odnosu na njihove  naslednike koji su brate pošteniji i transparentniji u raskošnim obećanjima, ne krijući da je to  u demokratskoj političkoj areni normalno.

S obzirom na rezultate, ispada da u  proteklih 20-ak godina narod nisu prevarili samo oni koji  mu ništa nisu ni obećavali.Ili , što neko reče, nije ga prevario samo onaj ko je žurio na voz.

Čudan je narod - što je više puta prevaren, umesto obazriviji bivao je sve lakoverniji. Što ga više jedni prevare on je skloniji da nasedne na još veću prevaru drugih.

Dođe mu nekako kao da su svi ubacivali u one ćorave kutije,  jer posle izbora predizborna obećanja su ostajala samo priče za naivne. A podsećanja radi:

 “Politika”  je u nedeljnom broju dala pregled najvećih predizbornih obećanja od 1989. do 2011.  Godine, iz čega je vidljivo da politička laganja nemaju ni mere ni ukusa ali i da što su ga više lagali narod je bio sve lakoverniji i živeo sve gore, pa tako čeka i naredne izbore.

Dakle,

      Narod naše zemlje je osiromašen, iscrpljen i dezorijentisan, jednom rečju: sjeban, i kao takav, podložan opsenama, histeriji i manipulacijama. Izdriblani tenzijom pukog preživljavanja, pod naletom patriotskih  senzacija, postajemo (auto)destruktivna, nasilnička nacija.
      Živimo u iluziji da o nečemu odlučujemo, kljukamo se bensedinima i zalivamo alkoholom, dok povremeno dajemo sebi oduška na uličnim skupovima - mitinzima i šetnjama. Tada žučno protestvujemo protiv tlačiteljske politike autoritarnih državnih institucija, političkih lidera i njihovih piona, ali isto tako euforično proslavljamo praznike i pobede sportskih šampiona. S političkog vrha nas bombastično ubeđuju da smo na dobrom putu napretka u dostizanju svetih, humanih ciljeva, i da nam se smeši lepa budućnost naspram košmarne prošlosti (za koju su krivi svi prethodni izdajnici i nesposobnjakovići). Ciljevi od opšteg dobra, u interesu naroda, su uveliko izlizani i izrabljeni od strane dugogodišnje aktuelne jedneteiste plejade narodnih spasitelja. Njihove ePPPPPove (pamflete, prozivke i popevke o poštenju, poverenju, patriotizmu i progresu), niko više ne uzima ozbiljno.
      Isprane su nam uši i mozak maestralnim privredno-političkim odlukama i merama, koje nas nadljudskim naporima i manevrima, mišjim koracima približavaju Evropi i svetu. No, ispostavlja se da modeli visokorazvijenih zemalja vidno pucaju po šavovima, mnoge su u dužničkom kolapsu i narod u njima grca, pa ne predstavljaju prototip savršenog uređenja i lagodnog života koji nam se servira. Kako onda osigurati bar neke fiksacije koje bi nas reanimirale: pristojan standard, ekonomsku i monetarnu stabilnost, slobodu (kretanja, govora i delanja), toleranciju, ličnu i kolektivnu odgovornost... a kako iskoreniti loše pojave kao što su diskriminacija, homofobija, fašizam, represija i nasilje?

"Pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje nema... lice koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije, za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njegovi naslednici."

"... Mađarska "misli vrlo ozbiljno" u vezi sa stavom da ukoliko Srbija ne bude brisala kolektivno uskraćivanje prava mađarskoj zajednici, onda ubuduće neće podržati evropsku integraciju Srbije."

Autor: Zoran Živković  

Onaj ko danas kaže: „Naš realno ostvariv cilj je i Kosovo u Srbiji i Srbija u Evropskoj uniji" ili je beskrajno glup ili je izuzetno pokvaren i podmukao. Ova floskula, dominantna na domaćoj političkoj sceni, govori u stvari o njenim glavnim akterima. Verovatnije je da nisu glupi, jer za ovako raširen sistem korupcije ipak treba nešto pameti. Da, u pravu ste, mahom su to podmukli politikantski demagozi koji lažu Zapad, lažu Ruse, lažu Srbe sa Kosova, lažu sve građane Srbije...

Prvima govore da su posvećeni demokratiji, vladavini prava, toleranciji i regionalnoj saradnji, da su svesni nezavisnosti Kosova, ali da o tome ne smeju javno da pisnu jer će nacionalisti doći na vlast. Zbog te neozbiljnosti, a i poslovične nesposobnosti srpske diplomatije, nemačka kancelarka je morala usred Beograda da izvuče uši celom državnom vrhu Srbije, a o toplom zecu koji je predsednika sačekao u Njujorku, od sramote niko ne sme da progovori ni reč...

 Gost autor - Mirakulus

Moj djed šuster selio se sa obitelji trbuhom za kruhom. Radio je u Zemunu, Valjevu, Borovu pa opet Zemunu i opet Borovu. U Borovu je radio u dva navrata. Skoro odmah nakon osnivanja tvornice Bata došao je kao majstor i dobio stan u drugoj koloniji.

Noćas su me pohodili mrtvi... pisaše Dis. Mene jutros!

Mnogima se neće dopasti što ponovo pišem o smrti ali pročitajte spisak koji dobih ovog jutra uz poziv za Skupštinu ULUS-a:

IN MEMORIAM 2010 - 2011. BABIĆ SVETLANA /2010/, BESARABIĆ MILAN /2011/, ĐAK ŽIVKO /2011/, DŽENGIS REDŽEPAGIĆ /2011/, GVARDIOL GORAN /2011/, KUDIĆ SMILJA /2010/, KOVAČEVIĆ BOŽA /2010/, KEREČKI DESA /2011/, LEČIĆ LAZAR /2010/, LALOVIĆ DRAGANA /2011/, MANDIĆ MILANKO /2010/, MARKOVIĆ D. BRANISLAV /2010/, MINIĆ MINA /2010/, MILOŠEVIĆ ŽIVORAD /2010/, MITROVIĆ MILUN /2010/, MIHAJLOVIĆ MILORAD BATA /2011/, MILISAVLJEVIĆ DOBROSAV /2011/, PEĆINAR NIKOLIĆ MIRJANA /2010/, PAVLOVIĆ JOVAN VOVA /2010/, SAVIĆ MIROSLAV ŠILJA /2010/, SANDIĆ MIRA /2010/, SAMARDŽIJA RAJKO /2011/, VUKOVIĆ ZORAN /2011/, ZARIN TATJANA /2011/.

gost autor: Boban Stojanović

Poštovani gospodine Krstiću,

Najpre, smatram da je komentar o nepoznavanju sasvim na mestu. Nažalost, opšta situacija u državi otežava vidljivost gej osoba u našem okruženju.

Autor: Rodoljub Šabić

Pre par dana, 28. septembra, na Međunarodni dan prava javnosti da zna, objavljeni su rezultati međunarodnog istraživanja o slobodi pristupa informacijama od javnog značaja koji su, sticajem okolnosti, gotovo u potpunosti promakli pažnji naših medija. A svakako su je zasluživali, jer su ti rezultati u konkurenciji 89 opserviranih država sveta svrstali Srbiju na 1. mesto!!
Istraživanje i analizu su zajednički uradili Access Info Evropa (Španija) i Centar za pravo i demokratiju (Kanada). I mi smo prvi, sa 135 bodova. Da odmah razjasnimo, reč je

U nedelju, na praznik Presvetog Trojstva, leta gospodnjeg 1515. dvadesete godine vladavine Manuela, Božjom milošću kralja Portugala, Algarva i zemalja s ove i s one strane mora od Afrike do Arabije, Persije i Indije, po njegovoj ličnoj zamisli i naredbi, dogodiće se čudo neviđeno. Trg između Palate na Obali i magacinâ kolonijalne robe s druge strane, za ovu priliku dodatno je ispregrađivan drvenim tablama i zatvoren kako sa strane grada tako i prema reci. Oko brisanog prostora u središtu trga podignute su tribine, kao što bude za borbu s bikovima.

 Najčešće izrečena primedba organizatora ovogodišnje Parade ponosa glasi da u poslednjih godinu dana država nije učinila ništa kako bi se ovogodišnja Parada održala bez nasilja, ili kako je jedan od pripadnika LGBT populacije rekao u večerašnjem Utisku, uz bar nekakvo malo i prihvatljivo nasilje.

Svi znamo da je država sabrala sav svoj autoritet, počev od predsednika Republike, preko ministra policije, Svetog sinoda SPC-a, pa sve do gradonačelnika Palme, da bi zabranila gej paradu i sva povezana javna okupljanja u Beogradu. Svi znamo i da su vinovnici povezanih javnih okupljanja, u solidarnosti sa srpskim vlastima, odustali od svojih bogougodnih i moralnopodobnih akcija - kao što je kamenovanje policije u nadi da će time ubiti ponekog pedera (lezbejke slabo pominju). Na posletku, svi znamo i to da je par euforičnih grupa danas ipak pohapšeno u pokušaju da proslave odluku državnocrkvenih velikodostojnika. Međutim, malo ko zna da je samo jedna grupa danas uspela da održi pravi javni skup, a da je pritom ne napadnu ni državni službenici sa lisicama i pendrecima, ni paradržavni službenici sa bejzbolkama i kamenicama... Dragi moji, danas je ipak održan prajd u centru Beograda.

1. Niko od predstavnika vlasti ili političkih partija nije od najave zabrane pa nadalje pozvao (makar telefonom) mene ili bilo kog od organizatora. Da sam političar i da se ovo desilo, to bi bio minimum ljudskosti i lepog vaspitanja.

 Zabrana Parade ponosa - mnogo više nego za samu LGBT populaciju - predstavlja pitanje narušenog ponosa same Srbije koja je po ko zna koji put pokazala kako nije u stanju da svoje građanke i građane zaštiti od nasilja!

U Nemačkoj, prvo su došli po komuniste - ja se nisam usprotivio, jer nisam bio komunista. Onda dođoše po Jevreje - ja se nisam bunio, jer nisam bio Jevrej. Onda su došli po unioniste - ja nisam protestovao, jer nisam bio unionist. Onda su došli po Katolike - ja se nisam protivio, jer sam bio Protestant. Kad su došli po mene, više nije ostao niko ko bi mogao da se usprotivi... Martin Niemoeller

Sloboda da se bude drugačiji i pravo na različitost pripadaju onom korpusu ljudskih prava čije poštovanje, odnosno nepoštovanje, jesu lakmus test za određivanje demokratičnosti, razvoja i socijalne emancipovanosti jednog društva. Zabrana Parade ponosa koju su pretnjama nasiljem izborile grupe koje u svom programu imaju elemente terorističkog delovanja, odražava dramatičan stepen civilizacijske, moralne, kulturne i svake druge zapuštenosti srpskog društva danas.