Niko ne zna unapred kako će reagovati u situaciji neposredne fizičke opasnosti. (Hrabrost, fizička hrabrost je osobina koja se retko ispoljava u današnje vreme, pogotovo od završetka Drugog svetskog rata, sa izuzetkom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini)

Charles McMoran (Lord Moran - kasniji lični lekar Winstona Chruchilla) smatra u svoj knjizi „Anatomija hrabrosti" da se može predvideti kako će se osobe ponašati ako se suoče sa neposrednom fizičkom opasnošću. Polazna tačka u knjizi su njegovi doživljaji za vreme Prvog svetskog rata kada je bio lekar u jednom bataljonu

1916.

‘Suveslač' mi je već nedeljama otsutan i nedostaje mi reka, poslednje jesenje lišće i prve zimske izmaglice, šum vrtoženja vode veslom. Kažu da  those who paddle in their own canoe do not have to wait for their ship to come in. A ja i dalje čekam.

Letos sam bio prezauzet tokom dana, pa smo veslali po mraku, prepuštajući se mantri zaveslaja

Stižu mi ovih dana, svaki dan, brojne poruke sa svih krajeva sveta koje glase „Smrt pederima", „Ubićemo te", „Zaklaćemo te", „Marš iz Srbije", „Srušićemo vam sajt"... Dugo vremena sam razmišljao čime sam zaslužio takve poruke mržnje i najzad mi je došlo iz glave u zadnjicu. To su u stvari moji obožavaoci koji protestuju što odavno nisam napisao nijedan blog. Zato sam odmah seo za kompjuter i krenuo da pišem. Ali, pre nego što počnem, moram da se izvinim cenjenim obožavaocima i obožavateljkama i opravdam svoje postupke, jer se ulenji čovek kada je na državnom budžetu, ništa ne radi, troši pare na krpice i đinđuve, gostuje po televizijama i pravi se pametan. A sada da počnemo.

Dragi moji i draže moje, ja sam danas srećan.

Kao što znate, mi iz Kvirije nismo alavi ljudi. Nama je dosta 265.500 dinara da budemo srećni i zadovoljni. Takvi smo. Skromni i pošteni ljudi. Nismo kao ovi iz suparničke organizacije „Gej17+". Mi se zadovoljavamo malim i sitnim stvarima (osim kad je ono u pitanju), tako da smo definisali šta želimo od života. Na toj listi našle su želje da budemo na naslovnoj strani Kurira i Pressa (ispunjeno), da se pojavimo u Vanity Fairu (ispunjeno), da budemo drugarice sa Jelenom Karleušom (ispunjeno), da budemo drugarice sa Biljanom Srbljanović (ispunjeno), da budemo na državnom budžetu (ispunjeno)... Ostalo je još da budemo jedan od predloga u Utisku nedelje, da gostujemo u Peščaniku i da učestvujemo i pobedimo u VIP Velikom bratu. Posle toga možemo da ukidamo Kviriju. Pre neki dan nam se ispunila jedna od najkrupnijih, želja da nas spomenu za skupštinskom govornicom. Ne možete da shvatite našu sreću kada je Aleksandra Janković, naša drugarica iz Nove Srbije spomenula Kvirija centra i naš Kvirija sajt. I to nije spomenula Kviriju i gotovo. Ne, ona je o nama pričala čitavih 8 minuta. Ceo dan smo ejakulirali od sreće i sada želim da tu sreću podelim sa vama.

Moja malenkost je otvorila tribinu sa kratkim uvodnim predavanjem u istorijatu ekumenskog dijaloga i njegovoj perspektivi. Nakon toga naš poznati sociolog religije prof. dr Zorica Kuburić izložila je neke empirijske podatke koji govore o spremnosti ljudi na ovim prostorima da učestvuju u ovakvoj vrsti dijaloga. Prof. dr Roman Miz, autor nekoliko knjiga o ekumenizmu i autoritet na ovom polju, naglasio je trenutnu krizu koji ovaj dijalog ima u svetu ali i kod nas, izraživši optimizam da će se posle perioda stagnacije ekumenski dijalog nastaviti svojim punim intenzitetom.

Sindikalna organizacija samostalnih sindikata organizuje besplatan i brojno neograničen 
KURS ZA MUŠKARCE
 upis otvoren

Modul 1.:
1. Naučiti živeti bez mame (2 000 sati) 
2. Moja žena nije moja mama (350 sati)
3. Kako shvatiti da je fudbal samo sport (500 sati)

Modul 2.:
1. Ne biti ljubomoran na svoju decu (50 sati) 
2. Ne pričati gluposti kada moja žena ima posetu (500 sati) 
3. Kako prevladati sindrom daljinskog upravljača (550

Da, ovo je britanska zastava

Jedan od najboljih poklona koji sam dobio, jakna sa natpisom Grčka!

Tokom grčkih borbi za nezavisnost od Otomanske imperije, dolazili su i borci-dobrovoljci  iz drugih delova Evrope. Jedan od njih je bio i britanski

d_sandic
bojan ljubomir jugovic
maya.sangoma
Healer
marco_de.manccini
myredneckself
njanja_de.manccini
scabies
reanimator
Ninoslav Ranđelović
dragoljub92
Alava
maksa83
ipsi

update:

Domazet  

medjutim92 

dosadnjakovićka 

zeks92 

antioksidant

namegiver  

rastinjak 

jednatanja 

darkonduty 

edi-va 

urbanosaurus2 

dušanj92 

jackie.brown 

aguero 

topcat 

Mislim da svaki glas treba da se čuje i da više tekstova treba da bude dostupno. Apelujem

Ranije, prvi broj nekih novina izlazio je u poslednjoj nedelji tekuce godine. Tako je sledeci broj mogao da bude "stara kajla", broj 2, godina izlazenja II.

Po tom rezonu, meni  je godina na blogu b92, treca.

Blog je pronasla moja cerka, kaze-vidi, ovde sve pricaju o politici, gori su od Tebe.

Radoznao da vidim koji su to gori i od mene, pocnem da citam i navucem se. Ima prica i van politike, bio sam potpuno zbunjen nekim pricama u kojima se stalno pominje neki  "ZMU", moj zmu ovo, moj zmu ono, kakav li je to kucni ljubimac za kog nikad nisam cuo a tolike

Masline u svežem stanju nisu jestive zbog gorčine. Postoji (urbana) legenda da su i toksične, koja je samo to – legenda. Da je istina naše dvorište bi bilo puno mrtvih komšijskih kokošaka, koje u sezoni maslina migriraju u naše dvorište ne bi li se gostile onim maslinama koje su nam promakle prilikom skupljanja.

Ponedeljak.
Sedimo u restoranu ja i Njanja. Svece, vino, tiha muzika. Njanja se raznezhila i ja pomislim da treba da kazhem neshto romantichno shto ce zaokruzhiti divno veche. I taman zaustim da kazhem "samnom svakiput dvaput, sdrugima nijednom" setim se da nisam siguran da se ijedna od ovih pet rechi pishe sastavljeno. Sreca pa sam se zaustavio, a umalo da lupim naglas.

Utorak.
Negde pred kraj radnog vremena navrati shef da vidi kako ide. Pita jel' sve u redu, kad sve  koleginice skochishe da se zhale na mene. Kazhu da ih vishe uopshte ne

”Kada umrem, moj grob nalaziće se na mjestu koje će stabla voćaka dva puta u godini zasipati cvijećem”.
Ovako je govorio Omar Hajjam,
jedan od najvećih persijskih učenjaka,
matematičar, astronom, filozof i pesnik,
desetak godina pre svoje smrti.
Bilo je to početkom 12-tog veka, u vreme
višegodišnjih gradjanskih ratova,
kada je Hajjam morao da napusti mesto
upravnika bagdadske opservatorije i da
se sklanja pred

Pročitah nešto sad skoro, pa me zaintrigiralo...

Elem, usred kuknjave oko ekonomske krize i poziva vladama (raznim) da uliju u ekonomiju para, smanje poreze, podstaknu potrošnju kako bi nam ekonomija rasla itd. nađoše se i oni koji kažu da ovo što nam se dešava nije anomalija već teaser/preview onoga što će nam se desiti u dogledno vreme. Ukratko, postoje ljudi koji veruju da ekonomija zasnovana na rastu mora jednog dana izazvati nestašicu svega i svačega, jer ćemo bukvalno pojesti-popiti-potrošiti sve što Zemlja može da da i onda će biti kuku i lele... itd.

Jedan

u Srbiji:

"Sklupčan, izgladneo, polunag, težak svega 30 kilograma, ležao je na podu Dragiša Đorđević (56), bivši radnik „Zastave", u momentu kada je prekjuče u njegovu garsonjeru u Kragujevcu ušla policija po pozivu komšija. Pomislili su da je mrtav i pozvali su mrtvozornika, ali kada je sevnuo blic fotoaparata, nesrećni čovek, pred šokiranim policajcima i lekarima, podigao je glavu." (BLIC, danasnje izdanje)

"Nisam mogao da ustanem na noge da kupim hranu. Nisam mogao"

U martu ove

Nije mi se pisalo o tome, ali vidim da je situacija takva, pa osecam da mi je duznost da napisem nesto, ukratko, o tome kako obicni gradjani uticu na formiranje zdravstvene politike zemlje, iako nemaju neophodno strucno znanje.

Pocicemo od pretpostavke da je zdravstvena zastita obavezna i da se sredstva za nju obezbedjuju izdvajanjem zaposlenih, a raspodela vrsi prema potrebama i kolicini sredstava kojom se raspoloze. Ostavicemo po stani nacin raspodele, o cemu cu rado diskutovati sa Vama u komentarima, ako nekog zanima.

Zdravstvena zastita je jedna gorucih tema u predizbornim

Otvoreno pismo gradonačelniku Novog Sada Igoru Pavličiću

O ODGOVORNOM DRUŠTVU


Poštovani gospodine Pavličiću,

poslednjih meseci u našem gradu, kao krucijalno i suštinski određujuće nametnuto je pitanje sudbine spomenika Jaši Tomiću – nažalost tome ste i sami značajno doprineli. Kažem nažalost zato što je u celoj stvari sa suštinskih i za grad bitnih tema priča skrenula u ravan dnevnog politikanstva, na momente grotesknog, u svakom slučaju za utemeljenje principa i izgradnju ili revitalizaciju narušenog vrednosnog sistema sasvim neučinkovitog. Prevashodno, propuštena je prilika da se javnost podseti na koji način je navedeni spomenik postavljen. Takođe, dopušteno je da u gradu koji ima toliko nerešenih problema spomenik postane politički dominantno pitanje.